Stalno bežanje je vrlo uzbudljivo. Odigrava se po istom obrascu, koji vam je dobro poznat i koji primećuju i svi oko vas, ali vi prosto ne možete drugačije. Bekstvo je adrenalinska stvar. Potrebna je snaga, brzina, akcija, da se bekstvo preduzme. Nije potreban nikakav plan – vi znate da ćete pre ili kasnije pobeći, iz svake situacije koja postane suviš uigrana, suviše redovna, podrazumevana, udobna.
Za razliku od onih koji ne miču iz svoje zone komfora, oni koji beže nemaju nikakav problem da stvore svoju zonu komfora gde god se nađu.
Oni se časkom presele iz jednog u drugi (treći, peti, dvadeseti) stan. Iz jedne u drugu (treću, petu) zemlju. Daju otkaze levo i desno i nalaze nove poslove skoro jednakom brzinom kojom ih i gube. Oni koji beže stalno pokušavaju da nađu svoje mesto. I kad im se učini da su ga možda pronašli, oni ulažu mnogo energije u sređivanje svog mesta i to ih održava u stanju pomamne aktivnosti, povišenog nivoa adrenalina i energije. Zadovoljni su i srećni, samo dok se sređuju. Čim se srede, počnu da se smaraju. Posle nekog vremena (šest meseci, godinu, dve, tri), više ne mogu da podnesu sređenost. Rutina im oduzima energiju. Begunci ne doživljavaju ispunjenost, osim trenutno, oni su protočni. Kao da su šuplji na oba kraja i ništa se trajno ne zadržava u njima. Ponašaju se kao junaci romana. Preduzimaju neverovatne akcije, jureći svoj život. Jureći se sa svojim životom, u krug.
Jer, svako bekstvo je trčanje u krug.
Zato ta strategija ne radi. Jer možete otići na Južni pol, pa na Tibet, pa na Tahiti i svuda ćete naći drugačije izazove, teškoće, uzbuđenja i zadovoljstva, imaćete da ispunite drugačije zadatke. Ali, nećete naći drugačijeg sebe. Sa svim tim zadacima nosićete se takvi kakvi ste, protočni i prazni. I uvek će doći momenat kad više ne možete da izdržite, jer su svi sadržaji koje jedno bekstvo nudi projurili kroz vas i nisu se zadržali. Ništa niste stvorili, ništa niste prihvatili, ni na šta niste pristali, ništa niste postali. Još jedna prilika da izmislite sebe ispočetka, u potpunosti je propala, jer ste uradili sve što inače radite, sa mnogo snage, energije, volje i truda i na kraju ništa. Prazni ste i nezadovoljni. Gde se nalazi sledeće mesto na kome ćete potražiti svoj život?
U džungli? Među gladnom decom Afrike? U pustinji? Australiji? Koliko daleko vam je potrebno da odete i koliko puta? Vaš život je avanturistička priča, ali ništa u vašem životu nije stvarno. Jer život samo juri kroz vas, protiče, ističe, izmiče. Vi ne živite svoj život, jer živite u bekstvu.
