U suštini radi se o poštovanju, a ne o ponašanju iz bontona – shvatanje džentlmenstva se promenilo od vremena kada je muškarac morao da bude alfa zaštitnik, a žena krhka i nesamostalna. Zaštitnički poriv muškarca time nije ugrožen, ali da krenemo ispočetka.
Otvoriti ženi vrata, pridržati kaput, pomeriti stolicu, izvaditi ruke iz džepova kad razgovaraš sa ženom, doneti cveće, platiti račun, nakloniti se i poljubiti ruku – to su gestovi i mogu da deluju prijatno i navedu ženu da se oseća kao dama, ali to je uglavnom cirkuska predstava za javnost. Svaka žena je zaista sposobna da sama prođe kroz vrata, sedne na stolicu, obuče kaput i svejedno joj je da li su ti ruke u džepovima dok razgovarate.
Svaka samostalna žena će želeti da podelite račun, ili će hteti da i ona tebe časti ponekad, a što se tiče cveća i ljubljenja ruke – to će svaka žena shvatiti kao kompliment, kada se odvija u privatnosti, bez prisustva publike.
Tretirati ženu kao kraljicu, zapravo ima vrlo stvarno značenje. Počnimo od jednostavne analize – šta karakteriše kraljice?
One imaju odgovornost i moć i nastoje da se nose i sa jednim i sa drugim, koristeći sve svoje kapacitete – razum, obrazovanje, iskustvo, učenje, razumevanje. Takođe, kraljice imaju transparentne granice i ne prihvataju ništa osim onog što zaslužuju – a to je poštovanje i divljenje. Kraljicama su potrebni muškarci, zaštitnici i ljubavnici, savetnici i prijatelji, ali ona ih mora birati pažljivo, jer ako se samo prepusti osećanjima, rizikuje izdaju. Izdana kraljica je pokojna kraljica, tako da je ovo prilično pitanje života i smrti.
