Opšte je prihvaćeno da mlitavo pružena šaka, koja gotovo ne uzvraća stisak, ostavlja loš utisak, kao i vlažan dlan. Rukovanje je moguće navežbati, a to često i rade oni koji se mnogo rukuju i kojima je mnogo stalo da ostave dobar utisak – političari i svi koji nastupaju u javnosti i stalo im je do popularnosti i ličnog kontakta sa ljudima. Vežbanje uključuje sveobuhvatnost stiska (učestvuje cela šaka, a ne samo vrhovi prstiju), vlažnost i temperaturu (ruke treba da budu suve i tople), trajanje rukovanja, prilaženje osobi sa kojom se rukujete, kao i kontakt očima i energija kojom zračite pri tom.
Utvrđeno je da ljudi ne prave pojedinačne procene faktora rukovanja, već samo utisak koji neko ostavlja prilikom rukovanja – dobar ili loš, prijatan ili neprijatan, topao ili distanciran.
Svi faktori se sažimaju u jedan opšti utisak, ali svi utiču na njegovo formiranje, a u današnje vreme žene imaju više dobrobiti od srdačnog i toplog stiska (jer više niko ne sumnja u njihovu snagu i samouverenost), a bolji utisak definitivno ostavlja čvrsto i toplo rukovanje, uz srdačan osmeh i pogled u oči. Stisak treba da bude čvrst, ali ne prejak, a ruku ne treba odsečno tresti, nego samo zadržati u svojoj nekoliko sekundi.
Ima ljudi koji uopšte ne vole da se rukuju i izbegavaju rukovanje kad god mogu – iz različitih razloga. Neki ne želi da imaju bilo kakav fizički kontakt sa drugom osobom sa kojom inače nisu bliski, ne žele da razmenjuju energiju sa nepoznatim ljudima, ili sa ljudima prema kojima ne osećaju naklonost, ili smatraju da rukovanje nije higijenski, ili ih bole zglobovi i rukovanje im nanosi bol, čak i pri najblažem stisku.
Ako ne želite da se rukujete, potrebno je da to kažete i upozorite druge pre nego što pruže ruku – da ih ne bi doveli u neprijatnu situaciju da im ne uzvratite pozdrav i da im ruka ostane u vazduhu.
Izvor fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević
