Stanje svesti koje ima karakteristike vizije ili sna, čulnih pojava i koje se javlja u procepu između jave i sna, u psihologiji se zove hipnagogija. Mnogi smatraju da je ovo stanje ključ za oslobađanje kreativne energije – pisci drže pored kreveta beležnice, kako bi mogli ne ustajući da zabeleže ideje koje ih preplavljuju u tom stanju i mnogi umetnici govore o tome kako su inspiraciju za slike, priče i filmove pronašli u svom umu, u trenucima budnog spavanja. To je najčešće onaj trenutak pre nego što utonemo u san, kada nam nešto sine i kad znamo da dobru ideju moramo nekako da uhvatimo, da je ne bismo zaboravili, kao što zaboravljamo snove.
U stanju hipnagogije, koje je slično REM fazi, um je fluidan i pojačano asocijativan, vrti misli, ideje, sećanja, osećanja, stvarajući slobodne asocijacije između različitih koncepata. Ali za razliku od REM faze, dovoljno ste svesni da možete da se probudite i uhvatite i zabeležite svoje ideje.
Upečatljivi čulni utisci koji mogu da se jave u fazi hipnagogije, mogu da budu veoma uznemirujuće, a tada se označavaju kao hipnagoške halucinacije i smatraju se poremećajem spavanja.
U stanju hipnagogije, otvaraju se vrata podsvesti i mogući su kreativni uvidi, koji zaobilaze kalkulacije racionalnog uma – rešenja problema mogu da dođu kroz mentalne slike i “aha” doživljaje, direktno iz podsvesti.
