Kako doživljavaš feminizam?
Doživljavam ga preko potrebnim. Smatram da kao muškarac nikad ne mogu biti feminista, jer ne mogu da dozvolim sebi toliku prepotentnost da kažem da apsolutno znam kroz šta prolaze žene celog njihovog života. Jer koliko god bio empatičan, ja kao muškarac to nikad ne mogu da znam. Ali mogu da kažem da sam profeministički nastrojen. Žao mi je što uviđam da muškarci doživljavaju feminizam kao nešto loše i kao nešto što može da ih ugrozi. Niko im ne govori da se feminizam ne bori protiv nas, već i za nas. Feminizam za muškarce znači da mogu da zaplaču uz tužan film a da im niko ne kaže da su plačipi*ke, da mogu da puste trogodišnju sestričinu da im nalakira nokte tokom igranja a da ne budu sekaperse, da mogu da operu sudove, skuvaju ručak, opeglaju i usisaju a da ne budu papučari. Boriti se za feminizam, za muškarce znači da mogu da paze, maze i poštuju svoje devojke ili supruge a da ne budu pi*kopaćenici, da mogu da čupaju obrve, depiliraju leđa i nose roze majice a da ne budu omalovaženi pogrdnom kvalifikacijom da su pešovani. Feminizam im omogućava da mogu živeti onako kako žele i u skladu sa svojim osećajima, a da ih niko ne stavlja u kalupe i kontekste nečeg što nisu. Ako nekim muškarcima nije jasno zašto bi trebalo da puste žene da žive slobodno, neka makar shvate da zalagati se za ravnopravnost polova, tj. feminizam, znači, između ostalog, davati slobodu i svom polu.
Koja su najčvršća uporišta šovinizma u muškoj svesti?
Veruj mi da ne znam odakle bih pre krenuo… Pa upravo to da žene nemaju razloga da se bune, niti za bilo šta da se bore, i šta njima fali. U poslednje vreme sve više vidim i čujem stav “Ona da bude lepa, a on da je čuva” kao citat kojim ljudi valjda opisuju svoju viziju nekog harmoničnog odnosa. A šta da rade ružnjikave osobe i pacifisti? Onda forsiranje da žena mora da bude ženstvena i da njena sreća leži u shvatanju toga šta muškarci žele. Pa tako naletim na naslove u novinama “Koji je tip žena najprivlačniji muškarcima” ili “Koliko tačno šminke muškarci žele videti na ženi” (nisam izmislio, mogu da pošaljem linkove). Ako nisi taj odeđeni tip ili ako ne znaš koliko tačno šminke da natrljaš na facu – ostaćeš nesrećna i bez muškarca. Nažalost, ovakvi stavovi šta žena mora da radi i koliko mora da bude ženstvena da bi bila žena se javljaju neovisno od toga kog je pola nosilac stava. U jednom slučaju se zove šovinizam, a u drugom interna mizoginija. U poslednje vreme postoji jedan trend gde mnoge žene, koje za sebe govore da se tobože bore za ravnopravnost, kroz tu borbu, obično pred kraj intervjua koji daju za neke emisije, provuku svoj stav da “ono što žena ženi može da naudi, to nijedan drugi muškarac ne može”. Ne treba poricati da neki ljudi neovisno od toga kog su pola mogu vrlo često da naude jedni drugima, ali stavljati to u poredbeni odnos sa suprotnim polom ko to više radi, ne samo da je netačna generalizacija, već automatski govori o internoj mizoginiji ako se zaključi da su žene te koje češće mogu da naude drugoj ženi nego muškarci.
Veruješ li u evoluciju? Kuda nas vodi? Koje to jazove u svim najvažnijim odnosima treba da prevaziđemo kao čovečanstvo i ima li nade?
U evoluciju verujem u onom smislu napretka, gde postoji zdrava potreba za promenom na bolje. Da nema evolucije svesti i dalje bismo sedeli oko ognjišta u gunju sa šubarom na glavi. Verujem da je čovek kao biće vrlo sposoban da se prilagođava novonastalim uslovima, a živimo u vremenu gde se uslovi brzo menjaju, pa je izazov utoliko veći. Naravno da mislim da ima nade.
