Oni koji su prošli kroz neki oblik terapije i iskusili dobrobiti uvida koje su stekli, promenu u načinu razmišljanja, širenje perspektive i svesti o sebi, kažu da je to nešto najbolje što su uradili za sebe i savetuju svima da pronađu terapeuta čiji im način rada odgovara. Ovo su neka iskustva, odnosno najznačajniji uvidi tokom terapeutskog rada.
Postoji razlika između postavljanja granica i dizanja zidova
Neophodno je imati zdrave granice, one drugima daju smernice o ponašanju sa kojim se slažemo i onom koje ne tolerišemo, granice su čuvari odnosa, jer doprinose ličnom integritetu i kvalitetu odnosa koje uspostavljamo sa drugima. Poštovanje granica jasno govori o tome da li je nekome stalo do nas, ili nije. Toksične osobe gaze granice i pokušavaju da nas nateraju da se osećamo krivima zbog postavljanja granica. U terapeutskom procesu učimo da postavljamo zdrave granice, da ih držimo i da poštujemo tuđe granice. Takođe, u tom procesu učimo da srušimo zidove, jer oni nisu zaštitna granica ličnosti, oni su podignuti kao odgovor na traumu. Kada dižemo zidove, štitimo se od ponovnog proživljavanja traumatičnog iskustva, ali se zatvaramo i za dobra iskustva – jednostavno, kroz zidove ništa ne prolazi, a i sužavaju perspektivu. Ne možemo da sagledamo sebe i da vidimo širu sliku, jer nas zidovi sputavaju. Ne samo da drže sve potencijalno ugrožavajuće napolju, već drže i nas, zarobljene unutar sopstvenih strahova. Sprečavaju lični rast i razvoj.
Ranjivost nije slabost
Ranjivost je zastrašujuća, jer znači da se otvaramo nečemu što bi moglo da nas povredi – rizikujemo. Ako odbijamo da se otvorimo, zbog straha od povređivanja, ili straha da ćemo ispasti slabići, sprečavamo sebe da iskusimo duboku povezanost sa drugim ljudskim bićem. Sabotiramo svoju sposobnost predavanja. Kada smo ranjivi i otvoreni, obogaćujemo svoje odnose i svoja iskustva, već i samim saznanjem da smo dovoljno jaki i hrabri da sebi dozvolimo ranjivost i predavanje.
Kada negiramo ranjivost, mi guramo od sebe ljude koji nas vole, oduzimamo im mogućnost da nas podrže. Ostajemo emotivno distancirani, ne puštamo ih dovoljno blizu, ne doživljavamo duboka i snažna osećanja – čime poručujemo drugoj osobi da joj ne verujemo i da se plašimo bliskosti.
View this post on Instagram
Ne možemo voleti ljude koji ne vole sebe
Jedno od najgorih ljubavnih iskustava i najvećih frustracija, jeste kada vidimo nečiji potenicjal, a ta osoba uopšte ne vidi to u sebi. Možemo želeti da druga osoba vidi sebe našim očima, jer tada bi znala da je vredna ljubavi, možemo se truditi da joj to pokažemo i beskrajno čekati da ona razvije svoj potencijal – to se obično ne dešava i na kraju moramo da zaključimo da ne vredi ulagati u osobu koja ne ulaže u sebe i da ne možemo da joj pomognemo da ostvari svoje potencijale, kad ona ne veruje u sebe i ne vidi šta to uopšte može i treba da ostvari.
Dok se neko sam ne suoči sa svojim demonima i destrukcijom, dok sam ne pronađe način da prevaziđe traume, da proširi perspektivu, da uvidi svoju vrednost i da zavoli sebe, nikakva količina ljubavi i energije koju ulažemo u njega, neće biti dovoljna. Ne možem pomoći nikome ko ne pomaže sam sebi. Ali možemo i dužni smo da pomažemo sebi, suočavajući se sa istinom, koliko god bolni bili naši uvidi.
Svi smo različiti i sve što bilo ko proživljava je validno
Ne možemo uporediti svoje stanje i osećanja sa drugima, koliko god naša iskustva i stavovi bili slični. Svako proživljava, oseća i razmišlja na sebi svojstven način i svačija osećanja su validna. Ne možemo nekoga kritikovati da preteruje i preuveličava svoje probleme, kad neko drugi ima veće, jer svako barata različitim alatima u različitim okolnostima. Za nekoga je strašno i teško nešto što neko drugi lako prevazilazi, ili uopšte i ne shvata kao problem. Često pomislimo da su naša iskustva beznačajna u poređenu sa katastrofama koje je neko drugi doživeo, ali svaka patnja je realna i svačija snaga i sposobnost da se nosi sa patnjom je različita. Ako nas nešto povređuje i zagorčava nam život, to je validno za nas i mi treba to da razrešimo. Ne možemo jednostavno umanjiti i odbaciti svoj problem, zato što neko ima veći i ozbiljniji problem od nas.
