Dakle, flow je tok, a prosvetljenje se sastoji u prepuštanju toku stvari, u stopostotnom prisustvu u sadašnjem trenutku, u kome nalaziš samozaborav – ne znaš koliko je vremena prošlo dok si bio van sebe, uronjen u nešto što te totalno angažuje, povišene koncentracije, sa osećanjem potpune svrhovitosti, radosti i prevazilaženja svih uobičajenih ograničenja. To je doživljaj rastapanja ega, i to radi flow, a ne droga, luzeru. Dobro, radi i droga, ali sa dalekosežnim deficitom svih pozitivnih efekata, kao što je jačanje samosvesti (da, posle iskustva samozaborava, samosvest se osnažuje i ne, nije paradoks) buđenje kreativnih potencijala, dublje povezivanje sa bićem i osećaj stabilnosti, svrhe i ispunjenosti sopstvenog života.
Flow je vožnja od milion dolara, koju sam sebi priuštiš za dž, utapajući se, predajući se, prepuštajući se inspiraciji, kreativnom naboju, autentičnoj potrebi da se izraziš u nečemu što voliš, što te oplemenjuje, u čemu uživaš, bez ikakve kalkulacije. Bez ideje da neko posle treba da čita to što ti pišeš, ili da kupi sliku koju si naslikao, ili muziku koju praviš. Možeš da se izgubiš do samozaborava i pronađeš flow i u čitanju, vođenju ljubavi, spremanju hrane, maženju mačke koja prede…
Prepuštanje je drevna magija koju moderna filozofija hoće da nam uvali kao da je tek izmišljena i kao da niko nema pojma šta to znači i nikad nije iskusio taj osećaj, pa nam treba neko da kaže „čoveče, uživaj u životu“ i još da objasni kako da ga čovek ne shvati pogrešno.
Aleksina Đorđević
