Jung – učenje o senci - Page 3 of 3

Svetla strana Senke

I sama Senka, kao i svi ostali aspekti ličnosti podleže dualnosti ljudske prirode – izraženo i neizraženo, svetlo i tamno. U tom smislu, osim što je rezervoar mraka (ili upravo zato) Senka je takođe izvor kreativnosti i neretko vrhunske umetnosti. Mračna strana predstavlja duh pravog, sirovog života, nasuprot nametnutim normama i obrascima ponašanja. Senka se može pojavljivati u vizijama ili snovima, oblastima gde vlada nesvesno i delimično može biti proizvod nasleđa kolektivnog nesvesnog, a delom razvoja individualne ličnosti. Neki jungovci, poput Majkla Fordama ( „Jungovska psihoterapija“), tvrde da kao što svaki pojedinac ima svoju Senku, tako i svako društvo ima Senku, koja se hrani potisnutim i zanemarenim kolektivnim vrednostima.

Senka ima bitnu ulogu u uspostavljanju ravnoteže svih delova psihe. Bez dobro razvijene Senke, osoba lako može postati plitka i izuzetno zabrinuta za mišljenja drugih ljudi. Kao što je konflikt neophodan za razvijanje radnje u dobroj priči ili romanu, i svetlost i tama su neophodni sastojci našeg ličnog rasta, koji zahteva suočavanje i prevazilaženje ličnih kompleksa, unutrašnjih sukoba i mehanizama odbrane.

Treba razvijati svest o Senci, ali ne treba se identifikovati sa njom – odupiranje identifikaciji sa Senkom zahteva veliki moralni napor, ali na taj način se sprečava dugoročni boravak u tami, kaže Jung u knjizi „Psihologija“. Neophodna je integracija senke u sopstvenu Personu, jer se na taj način jača i širi naša svest . Asimilacija senke obdaruje čoveka snažnim telom, kaže Jung, i stvara usloe za dalju individuaciju. Jung i njegovi sledbenici svakako smatraju da prepoznavanje i razotkrivanje Senke nije usamljen događaj koji predstavlja drastičnu prekretnicu – to je proces koji se odvija i razvija čitavog života.