Um je čudno mesto i ume da radi protiv tebe. Možeš da se nalaziš na Havajima, sa vencem cveća oko vrata, ogromnim šarenim ledenim koktelom u rukama, na ljuljašci između dve palme, na ivici peščane plaže, dok se površina mora iskri pred tobom u nedogled – i da se osećaš bedno. Možeš da budeš u raju, a da uopšte nije važno gde si, jer si svoje raspoloženje i stanje poneo sa sobom, a od sebe ne možeš da odeš ni na odmor.
Ne možeš tek tako da izlečiš svoju anksioznost – ni šakom lekova dnevno, ni molitvom, ni meditacijom, ni odlaskom na Tibet (dobro, to bi možda pomoglo, ako bi se prosvetlio i postao lama). Ne možeš tek tako da isprazniš um i pustiš sve što te opterećuje da ode, mada kažu da treba baš to da uradiš i da je um taj koji te sabotira u tome.
Ne postoji čudesan način na koji ćeš se osloboditi onoga što te opterećuje, ali zato možeš da naučiš da živiš sa sobom opterećenim.
