Jedan koncept autentičnosti je da je ona suprotna od stida i srama. Ništa te ne sputava da izraziš sebe, da se povežeš sa drugima i pokažeš svoju humanost, ranjivost, snagu, vrednosti… Stid je ono što te tera da kriješ ono što jesi, da žrtvuješ svoje potrebe i prihvataš nametnute okvire i uloge. Sramota iskrivljuje komunikaciju i nanosi štetu svim odnosima, navodeći te da kontrolišeš, kritikuješ, kriviš, poričeš, povlačiš se i napadaš i daješ prazna obećanja, sebi i drugima.
Za većinu, sumnja u sebe i skrivanje svoje prave prirode traje toliko dugo da do punoletstva izgubimo kontakt sa svojom prirodom. Naviknemo na određene obrasce ponašanja, igramo predvidljive uloge, odričući se svoje slobode, spontanosti, ranjivosti, žrtvujući vitalan deo sebe, preuzimanjem prihvatljivih uloga u društvu i svim bliskim odnosima. Dugo može da izgleda kao da je sve u redu, ali ako vremenom počneš da se osećaš umrtvljeno, zarobljeno i nostalgično i pitaš se gde je nestala tvoja životna snaga i entuzijazam, znači da si potpuno odustao od rizika da budeš svoj i saživeo se sa onim što si prihvatio da “igraš” u svom životu.
Ljubavni odnosi žestoko uzdramavaju tu ljušturu – kad se zaljubiš, otvaraš se. Osećanje prihvaćenosti izbacuje te iz modela koji si prihvatio. Osećaš se živo i ponovo otkrivaš svoje pravo ja, kroz proces ranjivosti i otkrivanja delova sebe sa kojima si izgubio kontakt. A zatim, počneš kod partnera da otkrivaš stvari koje ne voliš, osećanja su ti povređena, potrebe i interesi se sukobljavaju, ne slažeš se, ne odobravaš. U pokušaju da održiš odnos (vezu ili brak) povlačiš se, zadržavaš stvari za sebe, manipulišeš rečima i delima ili pokušavaš da utičeš na partnera da se promeni i postane osoba koju si u početku video i doživeo. Nezadovoljstvo se gomila, rizik iskrenosti postaje sve veći. Parovi ostaju zajedno, pristajući na prazninu i usamljenost, bez prisnosti, u strahu od gubitka i samoće. Ako se veza ipak prekine, to može aktivirati naše osećanje stida i neuspeha i podizanje odbrambenih zidova. Ukratko, to je materijal kojim barataš, u potrazi za svojom autentičnošću. I evo šta će ti još biti potrebno.
Za autentičnost je potrebna hrabrost
Za autentičnost, kao i za bliskost i intimnost, potrebna je hrabrost, svaki tvoj korak ka autentičnosti rizikuje izloženost, kritiku, odbijanje. Suočavanje sa tim rizicima osnažuje i potvrđuje tvoje pravo JA. Deluje paradoksalno, ali istina je da te ranjivost i izloženost osnažuju, dok te podizanje odbrambenih zidova slabi. Isceljenje stida, izgradnja sampoštovanja, autonomije i asertivnosti i postavljanje granica, čine te smelijom i poziva drugu osobu da učini to isto. Osećaš se jači kada si iskren i to leči stid i uklanja barikade i nesporazume među ljudima.
Deljenje svoje ranjivosti sa drugima zahteva dvostruku hrabrost. Prvo moraš da budeš iskren prema sebi, da prepoznaš svoja osećanja i potrebe, a da bi u tome uspeo, moraš da se otmeš otupelosti iza koje si se dugo krio, da ne bi bio povređen. Kada neka svoja osećanja smatraš neprihvatljivim, sasušuješ svoju životnost i kada ne priznaš svoje potrebe, onda ne možeš ni da ih zadovoljiš.
