Verovatno ste odrasli u uverenju da se hrabrost podrazumeva i da morate biti hrabri i verovatno strašno patite zbog svojih strahova i možda prezirete sebe zbog kukavičluka. Možda vam niko nije rekao da je teško biti hrabar i da se hrabrost može steći, osnažiti i naučiti i da to što su vas naučili da potiskujete osećanja i da se stidite straha, svakako nije način na koji ćete postati hrabri. Dakle, počnite od početka – priznajte sebi da vam nedostaje hrabrost i da vam je potrebno da je pronađete i osnažite. To je prvi korak, koji mnogi uplašeni nikada ne naprave i da znate, ako priznajete sebi nedostatak hrabrosti, veoma ste hrabri.
Pitajte se kako bi vaš život izgledao da ste hrabri. I stalno sebi postavljate to pitanje, zamišljajući scenarija u kojima posežete za onim što želite, zastupate svoje interese, tražite više uvažavanja, govorite NE i ne pristajete na aranžmane koji vam ne odgovaraju. Vizuelizacija je dobar i snažan alat, kojim možete popraviti svoje samopouzdanje i ohrabriti se da ostvarujete ono što želite.
Pronađite svoju strast, na poslu, u vezama, u odnosu prema sebi, svom zdravlju i svojoj duši. Razmišljajte o tome šta vas istinski pokreće i angažuje, zbog čega ste u stanju da ne spavate cele noći, šta je sve ono u čemu ste strastveni i posvećeni.
Pravite male korake, da biste se približili velikim ciljevima. Zastrašujuća je pomisao da veliko ostvarenje leži tamo negde i da ne znate kako da stignete do njega. Strah vas navodi na defanzivu i vi pomišljate kako je to divno, ali da to nećete moći da ostvarite. Odričete se svoje moći. Da biste je povratili, približite sebi daleki cilj, tako što ćete osmisliti male korake koje ćete zatim napraviti ka postignuću. Raščlanite veliki cilj u manje, dostižnije ciljeve i krenite ka onom prvom, korak po korak. Kada osvojite prvi manji cilj, usvojićete taj osećaj postignuća i biće vam lakše da nastavite. Na kraju, ne morate postići krajnji, veliki cilj, bitno je da ste se odvažili i spoznali osećaj da možete ono što hoćete.
Dozvolite sebi greške. Svi greše, ali razlika je u tome kako to prihvatate i kako se osećate zbog svojih grešaka. Ne potiskujte taj osećaj, jer ono što držite u sebi, ima veliki uticaj. Možda kažete nešto glupo, uradite nešto pogrešno, ne postignete ono što ste hteli, ali pohvalite sebe što ste rizikovali i što priznajete sebi da grešite. To znači da možete bolje i da ćete pokušati opet.
