Kad proučite svoje držanje i kretanje, pokušajte da ih popravite i vodite računa o gestovima koji odmah ukazuju na manjak samopouzdanja ili odbrambeni stav.
Izbegavajte da sležete ramenima, jer tim pokretom govorite da ne znate šta se događa, ili da vas to uopšte i ne zanima. Ako uz ovaj gest idu i dlanovi okrenuti na gore, čitav ovaj pokret je defanizivan i ukazuje na odbijanje odgovornosti (ne mogu ja tu ništa i ne želim da se mešam).
Ne upirite prstom u nekog, to je gest prozivanja krivca i ako pokušavate da rešite problem, uperen prst će govoriti drugačije (“ti si kriv, ti reši problem”), a to ne pomaže.
Popravite svoj hod – samopouvereni ljudi kreću se kao da su na svom tlu, kao da tu pripadaju i to mesto pripada njima. Držite se pravo, uzdignute glave, ispravite se u ramenima, uvicute stomak, koračajte kao da imate federe u zglobovima (a ne daske). Krećite se bez oklevanja, kao da znate kuda idete i šta vam je činiti. Dok koračate, držite se svog ritma, ne trudite se da uhvatite korak sa drugima, gledajte ispred sebe, a ne dole.
Kad uhvatite sebe da ste omlitavili, povili se, udrvenili, ispravite se opet i zamišljajte da ste pošli da primite zasluženu nagradu i sveopšte odobravanje.
Smešite se – osmeh ima čarobno dejstvo na ljude. Čini vaše lice ozarenim i onima koji vas gledaju šalje poruku da ste osoba zadovoljna sobom i svetom i da je sve u redu – smešak uliva poverenje. Ne kez, ne cerenje, nego mali, simpatičan osmejak.
Zapamtite, neverbalna komunikacija je ono što ostavlja utisak, a um i telo utiču jedno na drugo, jer se prožimaju. Zato će telesni signali koje odigravate, uticati na to kako se osećate i zaista ćete delovati samouverenije i upečatljivije.
Izvor fotografija: instagram.com/nohow
Brankica Milošević
