Strah od neuspeha povezan je sa osećanjem da ne znate šta radite – i plašite se da ne pogrešite. Ali, život nema generalnu probu, život je igra i kada ne znate šta radite, to je avantura i otkrivanje. Greške su dozvoljene. Međutim, ako se plašite, kalkulišete, planirate i shvatate ozbiljno svoje obaveze i stalno osećate pritisak njihove težine na ramenima, teško ćete poverovati u to. Stalno ćete pokušavati da uradite stvari na pravi način, da pogodite koji je pravi način, orijentišući se prema onima koji, izgleda, znaju šta rade i nikada nećete otkriti svoj način – koji je jedini pravi za vas.
Zato vam je bolje da što pre poverujete da ozbiljnost i odgovornost ne znače da treba da budete zabrinuti i uplašeni i stalno oprezni, već da ozbiljno i odgovorno pristupite igri. U igri ne morate uspeti. Svaka je igra uspešna, jer njen cilj nije neko postignuće, nego igranje, kreativno razotkrivanje putem pokušaja i pogrešaka, praćenje svoje intuicije.
Strah od neuspeha prekriva kao čelična mreža, sve oblasti vašeg života – nikada niste dovoljno opušteni, jer nikada niste sigurni da znate kako treba. Kako da budete šarmantni, prijatni, pametni, da ostavite dobar utisak, da pokažete spretnost i spremnost, nikada niste dovoljno dobri i dorasli zadacima pred vama. Pokušavajući da izbegnete neuspeh, zapravo izbegavate baš onu odgovornost čiji teret osećate. Jer, ako nešto ne radite i izbegavate, onda ne možete ne uspeti. I tako, razvijate izbegavajuće taktike – radite dosadan posao, jer se bojite da u onom koji biste želeli da radite, ne biste bili dovoljno dobri. Menjate interesovanja, jer ako se ne posvetite ničemu do kraja, onda to i nije ozbiljno i ni na šta vas ne obavezuje. Imate površne emotivne odnose, iz istih razloga. Izbegavate zabavu sa prijateljima, jer se plašite da niste dovoljno zabavni, da ćete biti nespretni na košarci i glupi u društvenim igrama. Počinjete i prekidate pre nego što odete previše daleko, na svim životnim poljima.
Propuštate mnogo dobrih stvari, jer ne znate kako treba da ih radite uspešno i ne pada vam na pamet, da ne znaju ni drugi, ali se time ne opterećuju, prosto rade to što rade, istražuju, uče, prepuštaju se, raduju se i igraju, nesputano i prirodno. To je ono što oni znaju, a vi ne. Da se opuste i prepuste.