Sa kojim se teškim emocijama stalno borite? Ljutnja i bes? Sramota? Osećanje krivice? Strah? Anksioznost? Možda pokušavate da „držite glavu gore“ i da se ponašate kao da je sve u redu, nastojeći da pred drugima sakrijete svoja osećanja, a možda ih krijete čak i od sebe. Možda pokušavate da se „anestezirate“ konzumiranjem raznih otupljujućih supstanci, možda bežite u preteranu aktivnost, verujući da ćete odagnati neprijatna osećanja ako ne date sebi vremena da mislite o njima i da ih doživljavate.
Niste jedini. Najveći broj ljudi se ponaša isto tako, pokušavaju da na sve načine izbegne suočavanje sa svojim osećanjima. Naučeni smo da su osećanja slabost, a da slabost ne smemo da pokazujemo, da nam se drugi ne bi rugali, da nas ne bi iskorišćavali i manipulisali nama putem naših slabosti. Navikli smo da stalno projektujemo lažnu sliku o sebi, predstavljajući se „boljima“ nego što jesmo. Ali ako to radimo, onda u dubini duše verujemo da nismo dovoljno dobri i da je potrebno da uverimo druge da jesmo i da od njih dobijemo potvrdu za to. Pri tom, zaboravljamo da drugi rade isto to – kriju i potiskuju svoja osećanja, nastojeći da se prikažu u najboljem svetlu, ostave utisak i dobiju priznanja.
View this post on Instagram
I tako se ništa ne rešava i ne pomiče na skali evolucije. Ostajemo zarobljeni u krugu igranja igara i održavanja iluzija. A šta rade naša teška i negativna osećanja za to vreme? Pa, ona se gomilaju i pretvaraju u emotivni toksični otpad, koji nas truje iznutra. Osećanja su direktno povezana sa telom, jer svako osećanje izaziva telesnu senzaciju u nekom delu tela (uglavnom u stomaku i grudima). Potisnuta osećanja celo telo koriste kao skladište i talože se u našim organima i ćelijama, manifestujući se kroz razne bolesti. Uprošćeno rečeno, da li biste više voleli da doživite srčani udar, ili da suočite sa svojim strahom od bliskosti i prepuštanja? Da li biste radije da razvijete kancer, nego da razotkrivate svoje osećanje krivice i da pronađete njegove korene i uzroke?
Ne možete se dovoljno udaljiti od svojih osećanja, da biste se osećali bezbedno, iako to pokušavate, zato što se osećate ugroženo. Međutim, ona deluju i izdaleka i nastavljaju da vam prete i ugrožavaju vas, iako ste ih odgurnuli, zakamuflirali, ignorisali, negirali.
Ta taktika ne radi. Ne daje rezultate (osim pomenutih – i raznih drugih – bolesti i nezravosti na telesnom nivou).
Znate li šta radi? Šta je delotvorno? Pa, ono što odbijate da uradite – da postanete bliski sa svojim osećanjima, da ih prihvatite i prigrlite, umesto što ih odbacujete.
Kako da prevaziđete svoj otpor i da se „intimizirate“ sa svojim osećanjima?
