Svi oko vas su nešto poludeli, uvukla ih je praznična groznica, čak i ako nisu neki tipovi koji posebno vole da slave ili posebno drže do običaja i praznika. Vi odolevate. Nije da se ne biste prepustili, nego vam nije ni do čega. Kad biste samo mogli da se uživite u kolektivno treš-raspoloženje, da gledate sentimentalne filmove po stoti put, ili bar da se pošteno opijete i napravite budalu od sebe u nekom društvu. Jer nema ničeg u tome da se sami opijete, ma to je i manje od ničega. A kao budala se već osećate. Osim ovog, najintenzivnije vam je osećanje gnušanja nad kolektivnim ludilom, kao da svi ti ljudi stvarno veruju da će im nova godina doneti nešto novo, da će ovaj put stvarno preduzeti korake da ostvare svoje novogodišnje odluke, da će popraviti odnose sa partnerima, da će im bivši partneri oprostiti i vratiti se, da će zaraditi više novca i sledećeg leta otići na neko egzotično mesto. Ah, ljudi su nepopravljivi, prosto vole da veruju u bajke i nema boljeg trenutka da se prepuste svojoj detinjastosti, nego na početku godine.
