Ali zato ste vi stoik. Zreo, ciničan, zajeban. Vas ništa ne raduje, ali vas ništa i ne uznemirava. Gnušanje je i inače dnevno prisutno u vašem životu (nad samim sobom najčešće), ali bar ne gajite lažne nade, ne patite od ideala i ne verujete u Deda Mraza. Možda ćete uzdahnuti kad se setite kako ste prestali da verujete i kako vam je puklo pred očima da su vas lagali, a to će samo pojačati osećanje gnušanja.
Vama ne treba ništa, a naročito vam nisu potrebni glupi praznici. Koje svi drugi provode u društvu. Razgovaraju, smeju se, piju, nazdravljaju, prejedaju se, ljube se i pipaju, pijani ruše u nečije krevete i nije ih sramota.
Doduše i vama je potrebno nešto – svet bez praznika. A po mogućstvu i bez ljudi. Ali nema. I znajući da vaša najdublja potreba nikada neće biti ostvarena, oštrite se, rogušite i osnažujete – da preživite praznike.
Nabavili ste zalihe, pa ne morate da izađete iz kuće nedelju dana, čak ni po cigarete. Spremili ste plej-liste omiljene muzike, napakovali filmove koje niste stigli da pogledate, počeli da čitate knjigu koju ste jedva čekali da kupite, čak ste se potrudili i da skuvate sebi nešto toplo i ukusno.
Zabarikadirali ste se i preživljavanje može da počne.
