Život je svakog dana sve komplikovaniji, sa svom svojom moćnom tehnologijom, koja bi trebalo da olakšava stvari, sa prebrzim tempom i visokim zahtevima i očekivanjima koje nam postavlja društvo i koja sami sebi postavljamo. Činjenica je da ljudi uglavnom nisu svesni jednostavnih princima i praksi, koje su primenljive i delotvorne u kompleksnim situacijama – jednostavnost nam izmiče i zanemarujemo je, dok bi zapravo trebalo da joj se okrenemo i posvetimo. To je kao da stalno izmišljamo toplu vodu, umesto da jednostavno odvrnemo česmu.
Složene prakse i principi obično služe za pronalaženje brzih rešenja i postizanje bliskih ciljeva, koji opet služe održavanju status quo stanja, kome težimo, jer u tome jedino prepoznajemo stabilnost. Materijalistička praksa zapadnog sveta čini nas nefleksibilnim, krutim, usredsređenim na probleme, upletenim u komplikovane situacije i odnose, koji nas ne usrećuju i ne ispunjavaju, iako se u njih uplićemo tražeći zadovoljstvo i ispunjenje.
Složene strategije i načini proizilaze iz složenih problema i stvaraju više komponenti složenosti, koje imaju privid jednostavnosti. Mi prosto ne verujemo da stvari mogu biti jednostavne, jer živimo u svetu koji se stalno preslaže u novim komplikovanim obrascima i u kome nema mesta za perspektivu i koncept jednostavnosti.
A pravi razlog zašto svet teži složenosti i zašto više volimo komplikovanost, nego jednostavnost, jeste isplativost – složenost je profitabilna, a materijalna korist je vodič sveta u kome živimo.
Jednostavnost je često nematerijalnog kvaliteta (i tiče se direktno naših najdubljih potreba, odnosno, ispunjenosti i zadovoljstva), dok je komplikovanost na strani zarađivanja, zgrtanja materijalnih dobara i osvajanja statusa u društvu (što nas često ostavlja čudno praznima i navodi nas da se pitamo šta nam još nedostaje, a druge da se pitaju zašto je neko nezadovoljan i nemiran kad ima sve).
