Pronalaženje svog životnog puta i svoje istine, zadatak je kojim se bavi svako ljudsko biće. Ako zastranimo, živimo neispunjeni, bez radosti, sa osećanjem da nam nešto vitalno nedostaje. Kad smo na pravom putu, život je radosniji i lakši.
Postavi sebi prava pitanja i istražuj sebe duboko i iskreno.
U čemu si dobar? Svako je dobar u nečemu. Ne moraš da budeš majstor ili stručnja, ali sigurno postoji u tvom srcu nešto za šta znaš da si u tome dobar i da ti ide.
Imaš li hobi? Možda ga nemaš sada, ali si ga imao ranije. Možda te zanimalo nešto u čemu si bio obeshrabren, pa se nikada posle nisi time ni bavio. Ali u tebi postoji neka tajna strast, možda čak i više od jedne.
Znaš li ono kad vreme stane? Da li ti je poznat taj osećaj kad nešto počneš da radiš i zaboraviš i na sebe i na vreme – izgubiš se u nečemu što te toliko okupira, da je to jedino što postoji na svetu u tom trenutku. To je osećaj koji treba da tražiš.
Kako možeš da služiš? Na koji način možeš da budeš od pomoći drugima? Šta imaš da ponudiš, što bi moglo nekome da bude korisno? Da li možeš nečim da doprineseš zajednici – možda svetu treba nešto, što je tebi interesantno i u čemu se dobro snalaziš.
Kad bi imao novca koliko hoćeš, šta bi uradio sa njim? A ako novac ne bi bio nikakav problem, kako bi trošio svoje slobodno vreme?
O čemu si maštao kao dete? Šta si želeo da postaneš kad porasteš? Deca su iskrena po pitanju svojih interesovanja i strasti, ne kalkulišu i ne skrivaju ih. Pronađi svoje unutrašnje dete i obrati mu se – ono još uvek čuva u svom srcu sve ono što je odbačeno, potisnuto, zbog čega se stidelo i osećalo obeshrabreno i želelo da se uklopi i bude kao drugi, da zadovolji očekivanja svojih roditelja i sredine. Seti se šta si voleo da radiš kao dete, šta te je činilo srećnim.
