A ta smirenost i sposobnost da se ne uključujete previše i da se ne uznemiravate zbog sveta, shvatajući da postoji jasna granica između vas i njih, i te kako će vam biti potrebna. Jer će ljudi stalno tražiti da nešto radite za njih, i da to učinite baš onako kako oni očekuju i stalno će vas uplitati u svoje mreže strahova i verovanja i želeće da delite njihove vrednosti i da ih potvrđujete. I neće im se sviđati što to ne radite.
Kako da pronađete to utočište, dom, smirenost, u svom srcu?
Neće biti jednostavno, jer to nije neka romantična ideja, niti je neko mesto, nego je prosto (ali komplikovano), način vašeg života, vaše angažovano prisustvo u sopstvenom postojanju.
To je ono kako prihvatate sve što vam se dešava i kako iz toga izlazite bolji i jači. Kako pronalazite smisao u onome što se trenutno dešava, iako to ima samo obrise onoga što biste želeli i što bi moglo da postane.
To je kad shvatate da ništa nije savršeno, jer ništa nije zamišljeno da bude savršeno, zato što savršenstvu vi niste potrebni, ono je samo sebi dovoljno. A vi ste potrebni i stalno se traži učestvovanje, budnost, interakcija, doživljavanje, prihvatanje i shvatanje. Kako integrišete svako novo iskustvo i kako cenite svaku svoju životnu lekciju, ma koliko teška i gorka bila.
Stvaranje doma u svom srcu, znači da ćete uvek biti dobro i da će sve biti u redu, ne zato što ste tako planirali, već zato što ćete se prilagoditi svakoj situaciji, prihvatićete ono što je moguće i bićete zadovoljni. Znači da ćete uvek ići napred, ne zato što vam neće biti teško da pustite ono što vas zadržava, već zato što možete da radite ono što je teško.
Naslovna fotografija: instagram.com/dannyschwarz
Brankica Milošević
