Isključivost može da kaže hoću samo dobro u životu i neću ništa loše, ali isključivost to obično nikada ne govori, jer poznaje svoju nemoć da održi reč. Ali balans može da se oproba u svemu. Može da uzme po nešto od svega. Od nečega više ili manje, u skladu sa svojim težnjama. Balans može češće da ima dobro, jer odlučuje da na dobro obraća pažnju, dok loše ne negira, nego prihvata, ne dozvoljavajući mu da ga izbaci iz ravnoteže.
Ali balans ne želi strahovladu, hijerarhiju, poklonike, autoritete, snagu i probojnost isključivosti, koja mrzi i uništava sve što nije na njenoj strani. Zato je teško postići balans. Lakše je biti isključiv, zahtevati, zastrašivati, vršiti pritisak, kontrolisati. Balans nije funkcija sistema, nego pojedinca, duha i prirode – u njima je stvarna moć, a ne u sistemu.
Držeći se isključivosti i nalazeći u njoj moć manipulacije, odričete se stvarne moći. Još gore, radite protiv nje, zaglavljeni u krajnosti, nesvesni da radite protiv sebe. Zlatnu sredinu ne morate da tražite, nego da je izaberete, uspostavite i da iz nje posmatrate i delujete.
Pročitajte još i ovo:
Saveti za bolje i brže pamćenje
Stvari sa kojima se bore iskompleksirane osobe
Mudri saveti koje treba da primenite odmah
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvor fotografija: www.fashionisto.com
Aleksina Đorđević
