Otpornost nije prosta snaga i sposobnost odupiranja ili trpljenja pritiska – to je skup osobina koje čine mentalno zdravlje i koji se iskazuje kroz sposobnost da kanališeš stres. Osim (mentalne) snage i stabilnosti, otpornost, koja se u psihologiji naziva rezilijentnost, sadrži veliku meru fleksibilnosti i tolerancije.
Tolerancija na stres je jedan od načina da se opiše rezilijentnost (ovaj pojam u inženjerstvu se odnosi na sposobnost objekta da izdrži spoljašnji pritisak), ali ne možeš razviti toleranciju na stres bez razvijanja drugih osobina mentalnog zdravlja, bez ličnog rasta i razvoja. Dakle, za razvijanje rezilijentnosti potrebno je sazrevanje, razumevanje i prihvatanje sebe, formiranje identiteta i snažan integritet. Zrela, stabilna i integrisana osoba u stanju je da se nosi sa životnim izazovima, teškim i stresnim situacijama i gubicima, bez narušavanja mentalnog zdravlja i integriteta.
A opet, ako se usredsrediš na razvijanje otpornosti, na povećanje tolerancije na stres, neminovno radiš na sebi i razvijaš sposobnost suočavanja sa životnim problemima.
Usvajanje novih veština
Istraživanja su pokazala da je učenje i usvajanje novih veština veoma važno za razvijanje otpornosti – kad nešto učiš i savladavaš, imaš osećanje postignuća, podiže ti se samopouzdanje, nivo energije i životne radosti, a to je noseći stub strukture mentalnog zdravlja. Nije važno koje su veštine u pitanju – zapravo, one treba da su u skladu sa tvojim interesovanjima i senzibilitetom. Neko kao nove veštine uči emotivno otvaranje ili postavljanje granica, ili veštine komunikacije (slušanje, fidbek), koje pomažu u bliskim, kao i u kolegijalnim odnosima, dok se neko usredsređuje na praktične veštine, hobije, usavršavanje postojećih znanja i veština. Stručnjaci preporučuju grupni rad, odnosno, pridruživanje nekoj grupi koja se bavi stvarima koje te zanimaju i koje želiš da naučiš, ili unaprediš i usavršiš, jer iskustvo učenja i rada u grupi doprinosi razvijanju otpornosti.
