Prvo morate to znati o sebi – da ste ljubomotna i zavidljiva osoba i da to nije prijatna osobina, ni za vas, ni za druge. Vi nemate ništa od toga što nekome zavidite, što ste ljubomorni na nečiju sreću i uspeh, ali jednostavno je tako, ta neprijatna osećanja su prisutna na dnevnom nivou i niko nije njih pošteđen. Vi zavidite i svojim prijateljima i bliskim osobama, čak i kad vam je zaista stalo do njihove dobrobiti, dešavaju se momenti u kojima prvo osetite zavist, koja vas peče neko vreme, a kad se smiri, tek onda možete sa tom osobom deliti njenu sreću i zadovoljstvo.
Od kad znate za sebe, zavist je deo vaše ličnosti. Vi stalno gledate okolo i upoređujete se sa drugima – zadovoljni ste kad procenite da ste u boljem položaju, da imate više, da umete bolje, da ste pametniji, obrazovaniji, uspešniji. I tada ste veoma velikodušni u pružanju svoje pažnje, pomoći svake vrste i nepodeljenih simpatija – jer ste sigurni u sebe, samo kada ste sigurni da drugoj osobi nemate na čemu da zavidite.
Ali ako procenite da neko ima više od vas, da je bolji od vas na bilo koji način, to vas jede i ne da vam mira. Zašto još niste postigli što i ta osoba kojoj se divite i kojoj smrtno zavidite? Šta vama nedostaje? Šta to njoj omogućava da tako lako postiže nešto oko čega se vi mučite? Kako to da naučite, kako da osvojite, kako da budete bolji od sebe? A ovakve misli su prave paklene muke, jer vas teraju da intenzivno osećate da niste dovoljno dobri i da je to nešto što ne možete naučiti ili postići, da ste jednostavno takvi – nedovoljni. Ponekad u mislima imate razne surove scenarije kažnjavanja te osobe, ponekad joj želite sve najgore, zamišljate osvetu i trijumf, pobeđujete je (mada je “poražavate” tačniji izraz) i oslobađate se njene dominacije. Zapravo, simbolično se oslobađate tiranije osećanja zavisnosti, koje vas truje, narušava vam odnose sa ljudima, izaziva nesanicu i osećanje krivice.
Niste usamljeni u tome, mnogi ljudi se bore sa osećanjem zavisti i pokušavaju da ga kontrolišu i da umanje njegov uticaj, a ovo je jedan kreativan način, koji vam može pomoći.
Zamislite osobu kojoj zavidite na nečemu. Vi biste, da možete, uzeli to nešto i prisvojili. Ali, postavite stvari ovako – ne možete uzeti samo jednu stvar, tu na kojoj joj zavidite, morate uzeti celu osobu. Sada zamislite da se menjate sa njom, da menjate živote. Vi uzimate identitet i život te osobe, u celosti. I nema povratka. Da li biste to zaista uradili?
Kad se udubite u ovu zamisao, otkrivate da je vrlo zastrašujuća i vaš odgovor je NE. Ne biste se menjali sa tom osobom, ne biste prihvatili ceo njen život, samo zbog te jedne stvari na kojoj joj zavidite. Osećanje zavisti je realno prisutno, ali logika koja podržava to osećanje se ruši.
