Uloga oca je posebno važna za dečake, kojima je potreban model za identifikaciju sa suprotnim polom, dok devojčicama uloga oca omogućava da bolje razumeju suprotni pol. U pubertetu, otac postaje model prema kome će devojčica tražiti partnera, dok za sina postaje model ponašanja (ili anti-model u teškim situacijama) koji primenjuje u različitim životnim oblastima.
Otac dakle, igra neku ulogu i ako je samo fizički prisutan, ali to nije dovoljno za zdrave odnose, za razvijanje pozitivnih modela življenja i zdravih životnih izbora. Emotivno nedostupne očeve deca doživljavaju kao odsutne, iako ih viđaju svakog dana. Takav jaz ne može se odjednom prebroditi, ali ako je već stvoren, a postoji želja i svest o tome da treba da se prevaziđe, potrebno je vreme i stručna pomoć da se odnosi izbalansiraju.
Važno je da otac puno razgovara sa decom, da provodi kvalitetno vreme zajedno sa njima, a gledanje TV-a se ne računa u kvalitetno provedeno vreme – nego igra, komunikacija, interakcija.
Za dete je dobro i zdravo da odrasta u zajednici u kojoj se neguju različiti pristupi, poželjno je da jedan roditelj bude stroži, a drugi popustljiviji, jedan brži i dinamičniji, drugi sporiji i smirenjiji. Ta razlika je podsticajna, provocira dete da pronađe svoj način ponašanja, prema sopstvenoj prirodi i karakteru. Ukoliko toga nema, deca usvajaju jedini model koji poznaju i potiskuju svoju prirodu.
Ne brini da nećeš biti dobar otac – samo se predaj i posveti detetu. Naučićeš i sve ono što majke izgleda rade sasvim prirodno i spontano – očevi koji vole svoju decu i ne plaše se da to pokažu, odlično se snalaze čak i sa sasvim malim bebama. Nemoj misliti da mama sve zna bolje od oca i zauzmi svoje mesto u životu svog deteta.
Izvor fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević
