Preporuka za oslobađanje (od) besa i kanalisanje njegove energije je da najpre identifikuješ osećanje besa onda kada se pojavi. Intenzitet besa ukazuje na potrebu za kanalisanjem – ponekad ćeš otkriti da bes uopšte nije adekvatna reakcija, već samo obrazac po kome reaguješ, kada se osećaš ugroženo ili poniženo, a da za to prvobitno osećanje ne postoje realni razlozi. Potrebno je vežbanje i upornost da bi stekao veštinu da sagledavaš svoja osećanja, da posmatraš sebe u trenutku dok si pod nabojem i istovremeno tražiš uzrok nastajanja naboja.
Ako uvidiš da se tvoj bes temelji na osujećenosti i nesigurnosti, a ne na lošim namerama drugih, onda menjaš prvobitno osećanje. Shvataš da prijatelj nije hteo da te uvredi, već da ti pomogne. Da roditelji nisu hteli da ti slome duh, nego su verovali da te osnažuju svojim načinom vaspitanja – da niko nije hteo da te izazove i povredi, već si ti to tako doživeo iz sopstvene pozicije neprihvatanja, nedostatka samopouzdanja i ranjivosti. Svi su ranjivi, svi imaju slabosti. Poznavanjem svojih slabosti stičeš snagu, koja ti, pored ostalog, služi da preusmeriš energiju besa.
Čim stekneš uvid, razumevanje, menjaš osećanja. Bes isparava, a srce traži da se ispuni zahvalnošću, empatijom, ljubavlju. Tada možeš da stupiš u konstruktivnu akciju – da stupiš u komunikaciju, da kažeš nekome kako si se osećao, šta bi hteo, kako misliš da stvari treba da se odvijaju, da se suočiš sa nečim što ti je neprijatno, bez besa koji zaslepljuje i sprečava uvide. Kada odlučiš da se suočiš, prevazišao si korišćenje besa kao štita, zaslepljivača, promenio osećanja i preusmerio energiju. To je stvarna, realna moć delanja i upravljanja sopstvenim životom.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević
