Ako ste navikli da se oslanjate na intelekt, razum i logiku, verovatno osećanja doživljavate kao distrakciju, i kada se ona pojave, pokušavate da ih potisnete. Znate da vam je potrebna bistra glava, da biste doneli važne odluke, a baš kada treba da donesete važne odluke, osećanja vas stežu grudi poput čeličnog obruča, toliko da ne možete da zanemarite taj osećaj (da ćete prosto pući) i onda puknete i donesete odluku u besu. Ili pucate i praštite dok se ne ispraznite, a posle se osećate loše zbog toga što ste usput povredili bližnje, ni krive ni dužne, pa vam opet glava nije dovoljno hladna i primorani ste da pristupite donošenju odluke pod uticajem osećanja krivice, griže savesti, želje da se iskupite.
Kad bi vam neko rekao da teške odluke možete doneti laka srca, verovatno biste pomislili da je blesav, ili barem površan i neodgovoran, ili neosetljiv. Jer, vi znate da se teške odluke donose teška srca, ali bistre glave. Tako rade pravi ljudi, to je zrelo, hrabro i mudro.
I? Kako vam ide? Uspevate li da po tom principu živite bez krivice, bez straha, nesigurnosti, osećanja bespomoćnosti? Uspevate li da zaobiđete osećanja i da ne trpite njihov teror.
View this post on Instagram
Da li ste nekada uspeli da postignete jasnoću srca, dok vam je u glavi magla? To je ono kad tačno znate šta treba ili ne treba da radite, iako vam se um suprotstavlja nudeći bar desetak logičkih dokaza i razumskih pristupa. Činjenice i logika, to je ono što se može proveriti, za šta se možete uhvatiti i tome ne treba nikakvo verovanje. Zato je lakše. Mnogo je teže osloniti se na mudrost svog srca, jer je poverenje sve što imate – proverljive i merljive komponente nisu nešto čime barata slušanje svog srca.
Sukob između uma i srca obično imaju vrlo moralni, inteligentni i kvalitetni ljudi. Možete biti ponosni na sebe, jer to su vaše karakteristike – vama je stalo. Da vas je baš briga, postupali biste impulsivno, ne brinući zbog posledica ni po sebe, ni po druge.
Ali, postoji druga strana impulsivnosti, a to je spontanost, koju obično ne razumemo i pogrešno tumačimo. Spontanost nije impulsivno ponašanje, vođeno trenutnom emocijom, potrebom, idejom. Spontanost dolazi direktno iz srca i ne prolazi kroz filter uma, ali obezbeđuje adekvatan odgovor na situaciju u kojoj ste. To je mudrost srca. Jasnoća čista kao suza, kojoj ne treba nikakvo tumačenje, ispoljavanje čistog duha, akcija koja dovodi do optimalnih rezultata.
Sponatnost je savršeno ispravno delovanje, bez ikakvog učešća uma, bez logike, analize, dedukcije, procesuiranja. Ona je trenutna, zato podseća na impulsivnost i često se meša sa njom.
