Biti muškarac, znači biti u strahu
Muškarac uvek mora da bude na oprezu i da drži gard, za slučaj da dođe trenutak kada bi njegova muškost mogla da bude uništena. Ovaj strah prati stalno osećanje ugroženosti. Svaka ranjivost mora biti prikrivena i potisnuta, dominacija u društvu mora biti uspostavljena i stalno se mora dokazivati, jer, ili si muško ili si pička, nema između. A kako se to radi? Nasiljem i pretnjama nasiljem – najčešće.
U suočavanju sa promoterkama feminizma (čak i sa onima koje sebe ne vide tako, već se nalaze u savremenoj definiciji jake i sposobne žene) muškarci se osećaju ugroženo – ovakve žene podrivaju njihovu muškost samom snagom svog integriteta i nedostatkom svake želje i namere da se uklope u tradicionalna shvatanja ženske uloge, u odbijanje da se prema muškarcima odnose u utvrđenim okvirima – da njima manipulišu, da se služe lukavstvom i budu „snaga iza prestola“ da igraju emotivne igre i trguju „ženskom slabošću“ i potrebom za zaštitom. One duboko uznemiravaju muškarce, poručujući im svojom autentičnošću i integritetom da treba da dorastu do ravnopravnih odnosa, do osnovnih ljudskih vrednosti, do emotive slobode i raskoši, do prihvatanja i ljubavi. Da treba da zasluže poštovanje, a ne da se nametnu agresivnošću i iznude strahopoštovanje.
Ne radi se o tome da vas žene osuđuju i procenjuju, štaviše, one su veoma voljne da vas prihvate i razumeju i da vam pomognu da se snađete i nađete sebe, ali radi se o tome da će vas osuditi – drugi muškarci.
