Emotivni i seksualni odnosi oduvek nadilaze okvire muško-ženskih odnosa i krajnje je vreme da izloženost posmatramo kao izloženost, nezavisno od toga ko je čemu izložen i u kojoj homo ili hetero relaciji.
Dakle, kako reagujete, ili kako biste reagovali, da vas startuje gej muškarac? Možda neko ko vam deluje krajnje simpatično i sa kim biste se rado družili, a onda se ispostavi da bi on želeo više od drugarstva? Osećali biste se izdano i prevareno, verovatno. Da li bi tada pesnice pomogle da se osećate više kao autentični mužjak, a manje ranjivo i izloženo, kao… Eh, kao žensko?
Uviđate moju poentu, nadam se. Ali pošto nikad nisam verovala u stavljanje do znanja, nacrtaću vam. Onda možete da se ljutite, ali ne možete da se vadite da ste pogrešno shvatili.
Odjebite sa mačističkim glupostima, pobogu, 21. vek je, izađite iz unutrašnje pećine. Gej ljudi su isti kao i vi, vole da vole koga hoće i da imaju seks sa onim sa kim to žele. I uglavnom nisu nikakve siledžije, jer takođe vole da budu voljeni, željeni i prihvaćeni. Među njima ima otprilike isto onoliko normalnih i psihopata, koliko ih ima i među vama. Ako oni ne pristaju na svoja četiri zida, vas to ne ugrožava ni na koji način. Ako se neko zanese, pa vas poželi, nemate razloga da potežete pesnice, iako se osećate uvređeno. Ali ako imate više testosterona nego mozga, pa podivljate od pederskih nasrtaja na vašu muževnu nevinost, izbrojte do deset i setite se da se verovatno deset žena u ovom trenutku oseća tako kao i vi, jer ih startuje neki muškarac koji im je grozan i odbojan, čije ih udvaranje ponižava i vređa i od čega se osećaju prljavo. I one su bespomoćne. Ne mogu nikome da razbiju nos. Mogu samo prijatno da se nasmeše i kažu “ne hvala, nisam zainteresovana” i da se nadaju da tip, osim što je odbojan, nije neki manijak, koji će ih proganjati.
