Kad se govori o telesnom izgledu i pojmu lepote, uglavnom se misli na žene, ali i muškarci moraju da se nose sa problemima i izazovima lepote i forme. Pojam zgodnog muškarca se sa vremenom mnogo promenio, čak i više nego predstava o zgodnoj i lepoj ženi. Danas, kad kažemo za nekog da je zgodan, mislimo na manekenski tip – definisani mišići, visina, izvesna prefinjenost crta lica, muževnost prečišćena od svake sirovosti, čak na granici feminiziranosti.
U davno doba, u vreme neolita, na primer, privlačan muškarac je bio temeljan, težak, čak gojazan, kažu istraživanja. Od 12. 000 do 8.000 godina pre nove ere, društvo je bilo na prelazu od lovačkog ka poljoprivrednom i umesto da se sele u potrazi za novim lovištima, ljudi su počeli da uzgajaju hranu tamo gde žive – to im je olakšalo i promenilo način života. Muškarac koji obrađuje zemlju, mora da bude temeljan, snažan, krupan i težak – što takođe svedoči o tome da je uspešan u svom poslu i da može dobro da se hrani. Dakle, njegova muževnost se očitovala u njegovoj težini i temeljnosti. Krupan i podgojen muškarac bio je daleko privlačniji od svojih mršavih drugara.
