Povezanost je jedna od osnovnih ljudskih potreba, svima je potrebno da budu voljeni i spremni smo da učinimo sve da bismo bili voljeni. I ako smo emotivno distancirani, skriveni iza svojih zidova, čeznemo da neko preskoči te naše zidine, ili da ih poruši.
Ljubav je snažna pokretačka sila, ali je naporno i teško putovanje. Tokom života, mnogo puta se gubimo na tom putu, preispitujemo svoju vrednost, patimo i zaričemo se da više nećemo nikome dozvoliti da nas tako povredi, ili nastavljamo da se nadamo, uprkos svemu.
Ako imate jake romantične ili platonske veze, lakše ćete održati svoje mentalno zdravlje i obrnuto – osnažujući svoj mentalni i psihološki sklop, ostvarivaćete dublje i stabilnije emotivne odnose.
Tri glavne komponente ljubavi
Psihologija navodi tri glavna aspekta ljubavi – intimnost, posvećenost, strast. Potrebna su nam sva tri, da bi ljubav trajala i produbljivala naše odnose. Neprekidna ljubav se smatra retkom, jer u većini odnosa jedna komponenta nije dovoljno razvijena, ili sasvim izostaje. Ovi aspekti se međusobno prožimaju i podržavaju. Intimnost i posvećenost zajedno čine saosećajnu ljubav, koja nastavlja da postoji i kada se strast smanji i zgasne, dok strast i intimnost stvaraju romantičnu ljubav, karakterističnu za mladost. Sva tri aspekta su potrebna da bi odnos istrajavao i transformisao se u skladu sa sazrevanjem kroz vreme i iskustvo i ako jedan nedostaje, odnos ne može da sledi svoju prirodnu dinamiku.
View this post on Instagram
Stilovi vezanosti
Psihologija razlikuje siguran, nesiguran i izbegavajući stil vezanosti za svakog od roditelja (staratelja), a naši porodični odnosi u ogromnoj meri uslovljavaju naše emotivne odnose. Možete biti sigurno vezani za jednog, a nesigurno ili izbegavajuće za drugog roditelja, ili nesigurno vezani za jednog, a sigurno ili izbegavajuće za drugog, ili možete istim stilom vezanosti biti vezani za oba roditelja. Presudan je onaj stil vezanosti koji imate u odnosu sa primarnim rodtiljem (staraocem), ali stvar je mnogo kompleksinija od postavljanja jednačine. Pretežno, oni sa sigurnim stilovima vezanosti imaju bolje odnose, jer toplinu i podršku koju su spoznali u detinjstvu, prenose na svoje emotivne veze i odnose sa ljudima, ali ni oni nisu pošteđeni konflikata, zabluda i povređivanja. Nesigurni i izbegavajući stilovi vezanosti donose anksioznost, strah od bliskosti, teškoće u prepoznavanju, razumevanju i izražavanju emocija, potrebu za potvrdom i osećanjem sigurnosti.
Kada osobe sa različitim stilovima vezanosti uđu u bliske odnose, rezultat može biti nesklad, zbunjenost, zabrinutost, osećanje da ste preplavljeni partnerovim potrebama i zahtevnošću, ili da vam je partner nedostupan, a to iscrpljuje. Volite se i osećanja se ne dovode u pitanje, ali imate problema i ne možete da shvatite šta je to što vam komplikuje odnose.
Ukoliko prepoznajete svoj stil vezanosti i partner prepoznaje svoj, onda možete da identifikujete suštinu problema i da na njoj radite – odnosno, da radite na sebi i sopstvenom emotivnom sazrevanju i osnaživanju. Kada razumete svoj i partnerov stil vezanosti, onda stičete uvid u to odakle potiče nesigurnost, strah, sumnja, nepoverenje i možete pronaći način da prevaziđete tu bazičnu uslovljenost – za šta će vam verovatno biti potrebna terapeutska pomoć
