Zamislite rad na sebi kao krojenje, šivenje, pletenje, obrađivanje metala, iskopavanje rude. Posvećen posao u kome od datog materijala treba nešto da napravite, da dobijete neki praktičan ihod. Možete da radite samo sa materijalom koji imate. Ne možete iskrojiti odevni predmet i sašiti ga od metala. Niti možete iskopati pamuk u rudniku dijamanata (niti dijamante u rudniku uglja). Može samo ono što može. Sa dostupnim materijalom od koga mogu da se naprave divne, vredne i upotrebne stvari ako ga obrađujete i tretirate na odgovarajući način. Eto, takav je rad na sebi, ukratko.
Ako ste krenuli u rad na sebi sa idejom da popravljate sebe, krenuli ste od pogrešne premise. Nikada nećete popraviti sebe – jer niste ni pokvareni. Ali zato ćete imati veoma frustrirajuće iskustvo rada na sebi. Veoma je verovatno da ćete sve uspeti pogrešno da shvatite, čak i ako nagazite na prave učitelje, koji su spremni da vam ukažu na put koji vam je pred nosem, a ne vidite ga.
Šta to zapravo znači?
To znači da ako ste ljutit čovek, lošeg karaktera, tvrdokoran i osvetoljubiv, nećete izgubiti te osobine, čak i ako ste svesni da su one loše, da njima povređujete sve oko sebe, a naročito one koje volite. Ako ste mračnjak i sanjar, nećete postati pozitivac i praktična osoba. Pre prosvetljenja bili ste drski i zajebani, posle prosvetljenja ostajete drski i zajebani, ali sa punom svešću o tome kakvi ste, koliko ste i zašto ste.
