Rad na sebi je buđenje. Duhovno buđenje, svest o realnosti energije, svest o sebi, buđenje svojih potencijala, saznavanje ko ste i kakvi ste, koje su vam jake i slabe strane, koje su vam potrebe, šta hoćete i kako to da dobijete. Buđenje nije pretvaranje u nekog drugog, boljeg, uspešnijeg, čovečnijeg, strpljivijeg, omiljenijeg. Buđenje je postajanje ono što stvarno jeste. Svi delovi vas koji stvarno jesu, a to znači, autentični delovi vašeg sopstva, integrišu se i rade za vas. U procesu buđenja sa vas otpada ono što nije vaše, što ste pokupili, što vam je nametnuto, što vam se nalepilo, što vam je instalirano kao čip sa uputstvima o vrednostima i principima života kojih treba da se držite, iako za njih ne marite, iako vas unesrećuju i suštinski obezvređuju vaše napore da se afirmišete u praktičnom, realnom životu.
Ogroman broj ljudi provede čitav život u tom naporu, u dostizanju te afirmacije koja nema ničeg zajedničkog sa njihovom suštinom, ne osetivši nikada sreću, opuštenost i ispunjenje. Zapostavljajući svoje talente, povinujući se dužnosti, ne pronalazeći u sebi kreativni imperativ i optužujući sebe što nisu dovoljno uspešni i što nisu postigli ni deo onoga što su zacrtali, a već su se umorili i omatorili.
Znak buđenja je trajna mladost, koja se ogleda u energiji i duhu, čak i onda kad se u ogledalu ogleda mreža godina kroz koje je fizičko telo proputovalo. Duhovna, mentalna i intelektualna starost i oronulost obeležavaju uspavanost, nedosegnutost integriteta i neotkrivenost identiteta, što je vidljivo i kod veoma mladih ljudi, čije je telo daleko od istrošenosti i umora zbog dužine i napora životnog putovanja.
Rad na sebi, odnosno buđenje, možete započeti bilo kada, zapravo, mladost uopšte i nije najpovoljniji period za to. Ali zapravo, na sebi rade oni koji su uvek želeli da otkrivaju i uče, koji su uvek bili svesniji sebe nego ostali i koji su se uvek izdvajali iz mase, na način koji je često bio bolan. Jer to je put osoba koje su rešene da pređu čitav put i da saznaju o sebi sve što mogu. Postoje i oni koji iz nesvesti uskaču u svest kao da skaču naglavačke u vodu, bez ikakve tehnike i pripreme – dešava im se spontano. Oni obično postaju proroci, vidovnjaci, linkovi za energije koje se kroz njih materijalizuju i koje su ih gurnule u vodu, gde su otkrili da je plivanje najprirodnija stvar na svetu. Oni se bude kao poliveni kofom hladne vode – bukvalno. Promene percepciju i ostane im trajno promenjena.
