Kad dobijete nepotpun odgovor na pitanje koje ste nekome postavili, gledajte ga u oči i ćutite. To je signal da čekate šta ima još da vam kaže, koji će druga osoba automatski primiti i onda će vam ponuditi detaljnije objašnjenje.
Emocije koje želite možete “proizvesti” tako što ćete ih izraziti, imitirati, simulirati. Želite da se osećate vedrije? Osmehujte se svima oko sebe – oni će početi da uzvraćaju i posle kratkog vremena već ćete se osećati radosno i bodro – bez nekog posebnog razloga.
Kad izražavate veru (ja mislim, ja verujem), delujete nesigurno. Nemojte se ograđivati na taj način od svoje vere i mišljenja, samo izrazite neposredno ono što znate. Možete reći “prema mom iskustvu” ili “koliko ja znam” ili “uveren sam” – to daje težinu onome što govorite ili pišete.
Kad idete na važan razgovor, odgovarate pred komisijom, ili imate javni nastup pred većim brojem ljudi, zamislite da je vaš ispitivač stari porodični prijatelj, da vas članovi komisije poznaju i misle sve najbolje o vama, da je publika puna prijatelja koji vas oduševljeno podržavaju. To će uticati na vaše ponašanje, koje će biti prirodnije i opuštenije, a vaše ponašanje će uticati na to da se i druga strana oseća opuštenije i pozitivnije – dobijate poene u startu, uz pomoć psihologije.
Ako pokažete da ste srećni i zadovoljni (oduševljeni, uzbuđeni) kad nekoga sretnete, ta osoba će sledeći put biti upadljivo srećnija što vas vidi (njen mozak je zapamtio da ste vi izvor topline i zadovoljstva).
