Istraživanja su pokazala da su ljudi srednjih godina, muškarci i žene jednako, skloni depresiji, usled takozvane krize srednjih godina, odnosno klimakterijuma. Bližeći se pedesetoj godini, ljudi shvataju da neminovno stare i teško se prilagođavaju zahtevima usporavanja i promene dotadašnjih prioriteta. Iako svi primećuju da su manje tolerantni nego ranije, da ih neke stvari koje su ih angažovale više ne interesuju i da se iz nekih tokova svakodnevice isključuju, teško im je da preurede svoju strukturu, postave drugačije prioritete i prihvate promene.
Suočavanje sa starenjem se pretvara u doživljaj gubitka moći, koja prirodno ide uz snagu i potencijale mladosti, ljudi se osećaju poraženo zbog stvari koje nisu uspeli da ostvare i postignu ili se upinju da ih dostignu i naprežu se prekomerno, rizikujući zdravlje, pa i život, samo da bi dokazali sebi da još uvek mogu i da nikako nisu na marginama života, već u centru dešavanja. Nastaju unutrašnji sukobi i ometaju prirodne psihološke promene, koje prate srednje godine i starenje i nestabilnost, nezadovoljstvo, anksioznost, strah od smrti, životna razočaranja i porazi, stvaraju klimu za razvijanje depresije.
Baveći se premenama u osetljivim životnim periodima, stručnjaci su prilikom raznih istraživanja uočili razliku između psihološkog stanja između ljudi srednjih godina koji neguju interesovanje za umetnost, prate kulturna dešavanja i uživaju u kulturnim i umetničkim sadržajima, i onih koji to ne čine. Oni koji idu na koncerte, u pozorište, bioskop, obilaze izložbe i književne skupove, ređe pate od depresije – kao da kultura i umetnost njihovoj životnoj paleti daju obilje boja, kontrasta i tonova, dok oni koji ne uživaju u umentičkim i kulturnim sadržajima češće tonu u sivilo svakodnevice, beznađe, besmisao i gubitak volje za životom.
Stručnjaci su, stručnim jezikom izrazili da je uključenost u kulturna dešavanja nezavisni faktor, koji doprinosi smanjenju rizika od razvoja depresije u srednjem i starijem životnom dobu.
