Od maštovito interpertirane istine i dramatizovanja, preko umanjivanja i ulepšavanja činjenica, do potpune negacije istine, ili priznavanja onoga što nije istina – svi lažemo. Prema nekim istraživanjima, tokom razgovora od deset minuta, 60 odsto ljudi izgovori barem jednu laž. Žene prosečno slažu tri puta dnevno, a muškarci čak duplo više – šest puta! Ipak, ove brojke nisu konačan orijentir. Neka drugačije usmerena istraživanja otkrivaju da laganje zavisi od teme i životne situacije, pa postoje stvari i situacije zbog kojih žene lažu mnogo više od muškaraca.
Žene će, recimo, češće slagati da su bolesne kako ne bi došle na posao, prekršiće dijetu i izmisliće opravdanje zašto ne mogu da se pojave na sastanku. Ali, žene su češće sklone da ublažavaju istinu da ne bi povredile nečija osećanja.
Laganje je široko rasprostranjena pojava i ljudi su dosta vešti u ovoj „disciplini“, kažu psiholozi. I još, većina laži koje izgovorimo, nikada i ne bude otkrivena – ljudi se izvuku sa više od 95 posto laži.
Možda zato što drugi ne sumnjaju ili nisu ni zainteresovani da li govorimo istinu, zato što svi na neki način laganjem štitimo svoju privatnost i sliku o sebi, ili zato što je društveno prihvatljivije ljubazno (belo) slagati, nego reći da o nečemu ne želite da govorite ili da pitanje nije na mestu i da je to vaša stvar. Lažemo da bismo se odbranili, zaštitili druge, odložili suočavanje, ili pronašli rešenje, pre nego što priznamo drugima da problem postoji.
Zbog svih ovih razloga, jednostavno tolerišemo laganje i ne udubljujemo se u to da li neko govori istinu, osim ako nismo emotivno angažovani i sumnjamo da smo izdani i prevareni. Kada smo fokusirani na to da li je nešto istina, onda bolje i zapažamo signale koji odaju onog ko laže, a ti signali su i verbalni i neverbalni.
