Kult mladosti uveliko podstiče paniku koju osećamo kad shvatimo da definitivno više nismo mladi i da moramo da prihvatimo dolazak starosti i da se prilagodimo. U pedesetim godinama zapravo, još uvek nismo stvarno matori, ali smo vrlo daleko od mladosti. I pomislimo da još nije kasno da postignemo stvari koje smo propuštali, jer smo bili zauzeti životom. I pomislimo da će uskoro biti kasno, ako sada ništa ne preduzmemo. I onda sakupimo onu hrabrost koju nismo imali ranije, jer nismo pomišljali da nemamo šta da izgubimo. Sada to pomišljamo – možemo da izgubimo jedino ono što nemamo, a to je vreme i zato smo skloni da skočimo i pokušamo da zgrabimo ono što nam je važno. Ljubav, dok još možemo da je vodimo. Slobodu, dok nam još uvek nešto znači. Rizik, dok još imamo snage da podnesemo njegove posledice.
Ne treba da vas se tiče što vlada trend ismevanja krize srednjih godina. Samo je budite svesni i upotrebite je najbolje što možete. Iskoristite taj naboj prkosa i bunta koji niste osećali od puberteta i uradite sve što vam pada na pamet. Ofarbajte se. Ili obrijte te ostatke sa glave i promenite imidž. Idite u teretanu, hranite se zdravo. Probajte vijagre i cijalise i afričke šljive i iskoristite svoje iskustvo da zadovoljite te devojke što ste uspeli da smuvate (jer im se sviđaju stabilni, stariji tipovi, hehe). Kupite motor. Putujte. Ako ne možete da ostvarite san od koga ste odavno odustali, prosto ludujte, toliko možete. Imate pravo. Neka se smeju, neka vas ogovaraju, recite im – spucala me kriza srednjih godina, poludeo sam. Još uvek imate fore da steknete mudrost i dostojanstvo, kad stvarno omatorite.
Izvor fotografija: unsplash.com
Aleksina Đorđević
