Preterano konzumiranje alkohola
To pomaže – posle svakog pića anksioznost u prisustvu drugih ljudi opada za oko četiri posto, utvrđeno je istraživanjem. Ali naravno, to pomaže samo trenutno, a na duže staze nanosi štetu. Jer, potiskivanje uz pomoć opijanja ne rešava tvoj problem, kad si trezan i dalje si anksiozan, a onda sve češće piješ da bi se bolje osećao i na kraju svi osim tebe primećuju da imaš ne jedan, nego dva ozbiljna problema – problem sa sobom i problem sa alkoholom.
Ista je stvar sa zloupotrebom droga (obrati pažnju na razliku između upotrebe i zloupotrebe), a u tu svrhu služi čak i marihuana za koju mnogi tvrde da nije droga i da ima pozitivne učinke. To je možda tako kad je koristiš iz razloga opuštanja i zabave, a ne zato da bi smanjio nivo anksioznosti.
Bes i ljutnja
Ovo je često jedini „ventil“ za osećanja, koji muškarci sebi dozvoljavaju, jer je društveno prihvatljivo i nekako muževno da ispoljavaju bes, dok su tuga, nesigurnost, strah, neprihvatljive slabosti, koje priliče ženama.
Ova licemerna podela na muška i ženska osećanja podriva mentalnu stabilnost muškaraca i truje njihove odnose sa ženama. Osim toga, osećanje besa aktivira hemiju u mozgu koja daje ti osećaj aktivnosti i živosti, i stvara utisak da nešto činiš, da se na neki način zauzimaš za sebe kad besniš.
Besan muškarac nije u opasnosti da izgleda sam sebi smešno i bespomoćno, mada često baš tako izgleda u očima drugih. Ako često besniš i tolerancija na frustracije i stres ti je slaba ili nikakva, treba da razmišliš o tome koliko si nestabilan i potresen iznutra, odnosno, o tome da verovatno patiš od anksioznosti.
Preterana razdražljivost
To je zapravo preosetljivost – na ivici si živaca i sve te nervira i imaš preterane reakcije na najmanju provokaciju, odnosno, doživljavaš kao provokaciju i ono što inače ne bi ni primetio. Čini ti se da se svi namerno iritantno ponašaju, da bi te izazvali i iznervirali. Obična pitanja, komentare i ponašanja, koja ni na koji način nisu usmerena protiv tebe, shvataš lično i osećaš da te ugrožavaju.
„Kratak fitilj“ nije samo osobina ličnosti koleričnog tipa, već i pokazatelj nivoa anksioznosti.
Pre ili kasnije, potiskivana anksioznost dovodi te u sve gore stanje, uvodi te u depresiju i blokira sve tvoje aktivnosti.
Počinješ da izbegavaš bilo kakvu interakciju, sve se više povlačiš u sebe i postaješ sve očigledniji „čudak“ u očima okoline. Svima je odavno jasno da imaš probleme sa sobom i da ti je potrebna pomoć, ali niko ne može da ti kaže šta da radiš i da te uputi, ako se ti uporno praviš da nikakvi problemi ne postoje i pričaš sebi da si ti jednostavno takav, da je svet pogrešan, da su ljudi zlonamerni, da je život besmislen i da te niko ne razume.
Aleksina Đorđević
