Ako se nalaziš na mračnom mestu i suočavaš se sa gubitkom, padom, porazom, pitajući se zašto ti se to dešava – odgovor ti se neće sviđati i možda će samo izazvati cinizam. Ali, tako je, teške, katastrofalne i razarajuće stvari ti se dešavaju da bi naučio najteže i najvažnije životne lekcije, koje se ne daju naučiti na lakši način.
Jači si nego što misliš
Kad se slomiš i osećaš bespomoćno i beznadežno, otkrićeš da to nije trenutak da odustaneš, da nećeš umreti i da je tvoj život i dalje u tvojim rukama. Pronaći ćeš onu unutrašnju snagu, koja drugačije ne bi bila pozvana i iskušana. Mera nečije snage nisu njegovi uspesi nego način na koji se podiže, kada padne.
Moraš imati slepu veru
To je zapravo, ona sigurnost u osećaj, u ono što ti kaže srce i stomak. To je vera u sebe, bez argumenata, dokaza i načina da drugima objasniš zašto si tako siguran u nešto u šta svi drugi sumnjaju. Ta vera isključuje sumnju i podiže tvoju vibraciju, tako da rezonira sa kosmičkim obiljem i polako se materijalizuje, što te još više učvršćuje u uverenju da samo sebe treba da slušaš.
Moraš da vodiš računa o svom mentalnom zdravlju
To znači da si prošao kroz momente kada sumnjaš da si poludeo, jer osećaš da si nestabilan i ne možeš da se osloniš na svoj sud. Tada shvataš da jasnoća misli raste sa dubinom svesti i da je tvoje duševno zdravlje centar tvoje sveukupne vitalnosti i počinješ da vodiš računa o sebi, na pravi način.
Plakanje je u redu
Suzama se ispira zlato duše i plakanje je veoma važan deo emotivnog života. Kad ti se desi takav slom, da ne možeš da se “držiš” , odbrambeni zidovi se poruše i provali bujica svih suza koje si ikada zadržavao, gutao i potiskivao, tada shvatiš moć i vrednost plakanja. To je najzdraviji način otpuštanja bolnih osećanja i povezivanja sa svojim emocijama.
