Kada postaviš sebi to pitanje, pojaviće se frustracija, osećanje zarobljenosti i svest o ograničenjima koja postavlja potreba za kontrolom i upravjanjem svojim životom. Ali, upravljanje i kontrola doveli su te dotle da se trudiš i upinješ i planiraš i – ništa.
Kosmička pamet šapuće u tvoj uspavani um – prepusti se. Nešto u tebi čuje taj šapat i malo po male prestaje da ga ignoriše. Da, tako to ide, sporo. Ne možeš odjednom da postaneš svestan i da rasvetliš sav mrak u sebi, odnosno, možeš da postaneš svestan i da se ta svest produbljuje svakim danom, ali posao rasvetljavanja nesvesnih, potisnutih i mračnih sadržaja, zahteva vreme.
A za to vreme, usklađuješ se sam sa sobom. Dolaziš k sebi sve češće. I sve ređe odlaziš. A kad ipak odeš od sebe, sve je kraće vreme koje ti je potrebno da se ponovo vratiš i nastaviš dalje, ujedinjen u sopstvu.
Otkrivati sebe je užasno uzbudljivo. Zapravo, užasno je i uzbudljivo je. Onda je sve manje užasno, a uzbuđenje se pretvara u žeđ koju samo napajanje sa Izvora može da ugasi. Balansiraš se, usklađuješ, izrastaš u ono što jesi. A stvari se sve češće događaju, bez plana i naročitog napora – ne kao da padaju s neba, ali kao da im kreneš u susret otvorenog uma i srca i onda ih sretneš na pola puta. Baš one stvari koje su ti potrebne i koje se malo (ili malo više) razlikuju od onog što si u početku želeo.
Kad dorasteš do sebe, kosmička pamet ti kaže “evo, izvoli”.
Naslovna fotografija: instagram.com/danieltonijais
Aleksina Đorđević
