Motivacija je prolazno stanje koje zahteva određeni mentalni ili emocionalni pristup, da bi se postigao cilj i ona varira u zavisnosti od spoljašnjih uslova. Suprotno od toga, disciplina zavisi isključivo od tebe, tvoje rešenosti da se ne obazireš na nedostatak motivacije i da prosto nastaviš i onda kad nemaš nade, kad si bezvoljan i kad te mrzi. Motivacija te može povesti ka cilju, ali disciplina je ona koja će te tamo dovesti.
Disciplina se oslanja na dužnost, a dužnost ne čeka na dobro raspoloženje, inspiraciju i motivaciju. Možeš biti bolestan, usporen i indisponiran na svaki način, ali ako moraš prevesti 20 stranica nekog teksta, jer je to dnevna kvota i jer neko čeka na taj prevod, sešćeš i uradićeš to, koliko god se loše osećao.
Motivacija dolazi i odlazi, donosi ti energiju lakoće i jasnoće, ali disciplina komanduje – uradi. Možeš propustiti trenutke inspiracije, ali kada se posvetiš poslu, prizvaćeš ono što te nadahnjuje i setićeš se ideja koje su ti prolazile kroz glavu.
Disciplinu ne zanima cilj, ona se bavi praktičnim delom – realizacijom. Cilj nije bitan, jer kad uzmeš da radiš nešto, posvetiš se radu. Motivacija se bavi vizijom, a disciplina se bavi onim jednim konretnim korakom koji moraš preduzeti da bi ispunio viziju. A zaitm sledećim, pa sledećim, i tako redom.
Uspeh zato zavisi od discipline sa kojom preduzimaš svoje korake, suočavaš se sa zadacima na dnevnom nivou i rešavaš teškoće koje iskrsavaju. Motivacija može presahnuti i izbledeti i doneti beznađe, koje će ti reći “nikada neću ovo završiti”. Ali kada odgurneš malodušnost i prosto radiš ono što si zacrtao, disciplina ti šapuće “nećeš uraditi samo ono što nisi ni započeo, samo nastavi”.
Efikasno upravljanje sopstvenim resursima zahteva disciplinu, volju koja proizilazi iz tvojih dubokih vrednosti i njihovih izvora. Disciplina je funkcija volje, a ti si sledbenik u službi svog integriteta, kome su podređena osećanja, raspoloženja i ostale varirajuće vrednosti.
