Čini vam se da ste baksuz, nikako da se stvari nameste i otvore za vas? Razmislite dobro – da li vas Fortuna ignoriše, ili možda sami sebe sabotirate.
Za neuspehe i pehove, često nije kriva sreća, nego nedostatak samopouzdanja, zbog koga najčešće sabotiramo sebe, ne usuđujući se da posegnemo za dobrim stvarima, koje želimo. Prosto ne verujemo da nam one pripadaju, da ih zaslužujemo i ne želimo da rizikujemo da se suočimo sa neuspehom i odbijanjem. Zato kreiramo okolnosti – čak i kad se auto pokvari na putu do sastanka na kome treba da pregovarate o poslu koji priželjkujete nije delo viših sila i točka sreće, nego lična kreacija okolnosti koje će nas sprečiti da tako drastično iskoračimo iz zone komfora.
Tu je i samopoštovanje, koje obično pominjemo kao dodatak uz samopouzdanje, ali ta dva pojma su različita. Samopoštovanje se odnosi na samosvest – na poznavanje sebe i svojih vrednosti, a samopouzdanje na naše veštine i sposobnosti. Visoko samopouzdanje može imati i neko ko je sasvim nesvestan sebe i toga kakav utisak ostavlja i uporno i bez blama prodire i nameće se – pa možda i uspeva – dok se vi pitate kako ga nije sramota i zar ne vidi koliko je smešan i jadan i šta nije u redu sa ovim svetom.
