Više nisi tako spreman da veruješ ljudima
Odmah vidiš ko je suviše obuzet svojom dramom i samo želi da te u nju uvuče, ko nije zaista zainteresovan za tebe, već ima neke svoje zamisli (koristoljubivost je jednako neprihvatljiva kao i strah od samoće i odbacivanja) – jednostavno, svoje poštovanje pružaš ljudima koji se bave sobom, kao što ti to radiš, a sa onima koji to ne čine nemaš ničeg zajedničkog. I razlikuješ jedne od drugih vrlo uspešno. Niko ne može da te obrlati svojim glupostima, ne padaš na sažaljenje, ne prihvataš da neko manipuliše tobom osećanjem krivice, ne veruješ onima koji lako obećavaju. I čini ti se da je vrlo malo kvalitetnih ljudi, odnosno, da je ovih drugih mnogo više. I sa žaljenjem zaključuješ da ti se zapravo ne čini.
Pada ti na pamet da ti je život baš običan i dosadan
I ta te pomisao uopšte ne uznemirava, jer obično i dosadno je zapravo mirno i stabilno, u poređenju sa onima kako se osećaš kad ti se dešava nešto dramatično, fascinantno i uzbudljivo. Više ne juriš uzbuđenje i fascinaciju i u tvom životu sve ređe ima neke drame.
Ponekad si veoma tužan
Zbog stvari koje si uradio i koje nisi uradio, zbog osoba koje si povredio arogancijom i bahatošću, jer nisi znao za bolje, zbog sebe i zbog drugih, zbog većine koja povlađuje sebi, svojim slabostima i egoizmu, zbog pomisli da ovom svetu nema spasa, kad su ljudi tako plitki, glupi i neuki. Ali zato bolje razumeš svoju odgovornost i to osnažuje tvoju rešenost da daš lični doprinos, da se uzdigneš iznad proseka, da budeš svoj i živiš svoje istine i vrednosti, na višem nivou svesti, ljubavi i prihvatanja.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Aleksina Đorđević
