Stalno razmišljate kako sve da rešite i popravite i vaše misli su iscrpljujuće. Izgleda da ništa niste smislili juče, a ni danas. A verovatno nećete ni sutra. Ali postigli ste nešto – konstantno se osećate zabrinuto, uplašeno, zbunjeno. Ne uspevate da sastavite slagalicu života, ma čak ni onu dnevnu, u kojoj se svi delići uklapaju i glatko ležu na mesto. Da li ste nekada pomislili da možda nemate sve delove koji se uklapaju, da imate neke iz drugih slagalica (koji nedostaju onima koji su dobili neke vaše) i da to „zamešateljstvo“ nije nikakva greška, nego je baš tako sve u redu. Ništa nije kreirano da bude savršeno. Niste ni vi. Ne možete sve srediti prema svom osećanju za red, perfekciju i kontrolu. Možda ništa ne možete da sredite. Možda su vaši strahovi opravdani i realni, ali to ništa ne znači. Ne možete da isplanirate ono što će vam se dogoditi i da predvidite kako će se stvari odvijati i to je zastrašujuće. Ali ta neizvesnost je ono prazno polje koje vam omogućava izbore, kreativnost, greške i pokušaje, učenje i razvoj.
Možda će vam stalno biti neprijatno, jer ništa nije pod vašom kontrolom. Možda ćete u tom poduhvatu uspeti, a možda ćete propasti. Možda ćete se uskoro zaljubiti, a možda nećete. Možda ste sve bitno već doživeli, možda ste većinu delova slagalice već postavili na mesto, samo to nije jedno kontinuirano iskustvo, nego niz izdvojenih doživljaja koje treba da integrišete. Možda već imate sve najbolje od života, ali ne odjednom i na istom mestu. Možda već radite posao koji volite, možda ste već doživeli ljubav svog života, možda ste iskusili razne avanture i putovanja, ali ne vidite celinu, ne vidite da se delovi slagalice uklapaju. Neki važni događaji i iskustva možda su ostavili rupe u vašoj slagalici, kao da su ta iskustva potonula duboko u vas i napravila mesto koje ne treba da bude popunjeno. Možda je ta praznina deo slagalice i zato ih nikada nećete popuniti. Vaša logika će se pobuniti, vaš um će biti uvređen, vaš ego frustriran. Ali možete reći svojim mislima da se utišaju.
Možete podsećati sebe da se vaš život odvija kako treba. Možete se podsećati da je važno šta je istina, a ne da li ste vi u pravu. Setite se da dišete i osećate protok tog daha, da osećate sebe u sadašnjem trenutku. Disanje vas usredsređuje, uzemljuje, daje vam stabilnost. Uvek možete da postanete svesni svog disanja i da se na njega usredsredite kad se uplašite što ste van kontrole.
Dišite i setite se da dajete sve od sebe. Setite se da ste u procesu, da se isceljujete i da rastete. Niste napravili previše koraka unazad. Vreme nije protiv vas. Univerzum nije protiv vas. Ljubav nije protiv vas. Ljudi nisu protiv vas. To je samo vaš otpor, vaš strah, vaš ograničavajući stav. Ali jedino ste vi sami protiv sebe, kad ste prestrogi prema sebi i težite savršenstvu koje ne postoji. Promenite perspektivu, stanite na svoju stranu, pa ćete osetiti i shvatiti da je i sve ostalo na vašoj strani.
