Neke odgovore već znaš, oko nekih ćeš se duboko zamisliti. Razvoj je uvek stvar preispitivanja i postavljanja pravih pitanja, čak i ako na njih nemaš definitvne odgovore, već te pitanja samo uznemiravaju i teraju te da postavljaš dodatna potpitanja.
Šta bi radio sa svojim životom da ne moraš da platiš račune?
Novac u potpunosti kontroliše tvoj život, ali toga nisi dovoljno svestan dok se ne zapitaš kako bi živeo da ti novac nije potreban. Da li bi napisao knjigu? Bavio se muzikom? Putovao po svetu? Kad tako postaviš stvari, nije teško da uvidiš da te količina novca ipak ne određuje toliko i da materijalna strana života ne može i ne sme da zarobi tvoje biće i tvoj duh. Moraš da uradiš ono što tvoja duša traži, da bi se ostvario kao čovek, ličnost, biće.
Šta te najviše povređuje?
Toliko toga je definisano onim što te najviše boli i povređuje. Ovo pitanje treba da te uvede u suočavanje sa bolnim istinama koje znaš, a o kojima radije ne razmišljaš i potiskuješ osećanja vezana za njih. To je nešto što treba da integrišeš u svoj sistem, da postane deo tebe (jer već jeste) ali ne kao neki tumor koji treba odstraniti, nego kao iskustvo koje te je između ostalog učinilo takvim kakav si – to se zove prihvatanje. Ne mora da ti se sviđa, samo je potrebno da budeš svestan svojih povreda, da ih priznaš i prigrliš.
Ako bi sutra umro, šta bi radio danas?
Ako bi zaista imao tako kratak rok, ne bi mogao da otputuješ na sva ona mesta koja nikad nisi posetio, a želeo si, ni da se baciš u sve one rizike kojih si se pribojavao i potajno ih priželjkivao. Stvarno, šta bi radio? Verovatno ono što najviše voliš, što te ispunjava i u čemu uživaš. To je tako oslobađajuće saznanje – da u svom životu već imaš ono što najviše vredi.
Koga voliš i zašto?
Prve osobe koje ti padaju na pamet, jesu one koje ispunjavaju tvoj život i bez kojih ne bi bio to što jesi. Ali, zašto ih voliš? Ovaj odgovor treba da ti pruži uvid u vrednosti koje su ti najvažnije u međuljudskim odnosima, u tvoju definiciju i doživljaj ljubavi.
