Ne treba negirati – dobro se osećate kad vas traže, kad izazivate pažnju i kad ste potrebni. Ego treba da bude snažan i napredan, ali ako duša gladuje, dok se ego goji i raste, postaćete primer za onu ciničnu primedbu „kad bi pao sa vrha svog ega, slomio bi vrat“. Ako je ego vaš Mont Everest, onda vaša duša treba da bude Tibet – a te visine ne treba da osvajate, one treba da izrastu iz vas i sa vama.
U zapadnjačkoj kulturi uglavnom se bavimo osvajanjem raznih Mont Everesta – isticanjem, potvrđivanjem, pobadanjem zastavica, zasluživanjem aplauza. Egu je potrebno da bude viđen, zapažen, popularan. Ako ne dobije tu potvrdu, okreće se protiv vas i vi postajete malodušni, ljuti, depresivni, emocionalno uskraćeni. Ali ego nije tako teško nahraniti, on ne zahteva zdravu hranu i zadovoljiće se bilo čime – svako može da gaji (i goji) svoj ego na hrani koju obezbeđuju društvne mreže. Lajkove i pohvale rado dele oni koji očekuju da ćete im uzvratiti, potvrda je na dohvat ruke (jedan klik) i iluzija lične vrednosti donosi instant samopouzdanje.
View this post on Instagram
Tamo gde tražite potvrdu svoje vrednosti (hranu za ego) od sveta koji vas okružuje, čak i kad to radite na negativan način, izazivajući saosećanje i sažaljenje, nastupajući iz pozicije žrtve, nervirajući i zabrinjavajući okolinu neadekvatnim i destruktivnim ponašanjem, vi ustupate svoju stvarnu vrednost, svoju moć da budete ono što jeste i da volite i poštujete svoj život.
Menjate svoju stvarnu vrednost za, uslovno rečeno, popularnost. Jer, ne treba vam da budete svetski poznati i popularni na nekom visokom nivou – dovoljno je najuže okruženje, koje će vam aplaudirati i diviti vam se, ili se zbog vas brinuti i očajavati. Vaša porodica je vaša lična publika. Prijatelji, kolege, komšije. „Popularni“ ste u zgradi, jer ste stalno na crnoj listi (ne poštujete kućni red, uznemiravate i izazivate sve oko sebe, kao da jedva čekate neki sukob) – ta toksična interakcija sa okolinom je stalni izvor hrane za vaš ego.
