Sve češće naučnici kroz istraživanja dokazuju i potkrepljuju odavno poznata uverenja da naša osećanja, razmišljanja, stavovi i ponašanja direktno utiču na naše zdravlje, odnosno, da je telo prožeto energijom i vibracijama našeg duha. Teško je menjati stavove, ali teško je i biti bolestan, a nije lako ni prihvatiti ovo kao činjenicu i biti svestan da sam praviš izbor između zdravlja i bolesti (kao i u svemu ostalom). Dakle, bio ti na to spreman, ili ne, nauka je dokazala da cinizam, stalna zabrinutost, kao loša samokontrola (kratak fitilj) dovode do oboljenja kao što su dijabetes, visok pritisak i srčana oboljenja, demencija i Alchajmerova bolest…
Cinizam, sumnjičavost, skepticizam – predstavljaju preventivnu odbranu od svih, a ako već podižemo takav zid između sebe i ostatka sveta, znači da se osećamo ugroženo i da imamo potrebu da se branimo, iako toga nismo svesni. Neprekidan gard, odnosno, neprijateljski stav, donosi u najvišem procentu mogućnost srčanih oboljenja, počev od visokog pritiska, do zakrčenja arterija. Hemija organizma koja prati stanje cinizma izaziva u imunološkom sistemu skok proteina C3, koji utiče na pojavu raznih oboljenja, uključujući i dijabetes.
Nedostatak ciljeva, osećanje besmisla i neispunjenosti, nedostatak uverenja da imamo posla na Zemlji i da ne boravimo ovde slučajno, uskraćuje bogatstvo života na mnogo načina, a jedan od njih je i kraći životni vek. Istraživanja su pokazala da bez obzira na starost, pol i obrazovanje, pa čak i bez obzira na mentalnu stabilnost (neuroza, anksioznost, nesigurnost, impulsivnost) osobe koje imaju osećanje smisla, koje su uverene da postoje i žive sa svrhom i ciljem, lakše pronalaze i smisao u rutinskoj svakodnevici, događajima i ljudima, svetu koji ih neposredno okružuje. Motiv pronalaze u višem smislu, višim životnim ciljevima i uverenju da služe svojoj svrsi i zato se lakše uključuju u aktivnosti koje im izgledaju važno, nastojeći da daju svoj doprinos čovečanstvu.
