Nema boljeg momenta da nađeš sebe, nego sada, kad se svet suzio na veličinu sobe i špijunku kroz internet. Doduše, kažu da ni za šta nema boljeg trenutka od sadašnjeg trenutka. Ali, kažu i da nema dosade, ima samo dosadnih ljudi. I verovatno znaju šta pričaju.
Mnogi su sada u situaciji da se dosađuju – pored svega ostalog, straha, neizvesnosti, ogorčenosti i frustracije zbog propalih planova, stopiranja započetog, vraćanja na staro iz koga samo što su se izvukli – pored svog stresa zbog novonastale situacije, dosada uopšte nije najmanji problem. Ima ljudi koji ne mogu da budu sami sa sobom, kojima ne treba mir, samoća, privatnost, koji nisu u stanju da miruju, koji osećaju neke oblike klaustrofobije i panike kad znaju da ne mogu ili ne treba da izlaze i da se kreću među ljudima, koje zidovi pritiskaju i guše. Kad ne spavaju, prosto ne znaju šta će sa sobom, ako nema zadataka koje treba da obave i zabave kojoj mogu da se prepuste.
A ako ne radiš ništa, osim što smišljaš kako da se zabaviš, i to u nekom trenutku postane dosadno.
Naučnici tvrde da dosada može da bude veoma podsticajna i da nas natera da ispod svoje površnosti istražimo dubine svoje kreativnosti i aktiviramo kapacitete za koje nismo ni znali da ih imamo.
Svoje tvrdnje proverili su u eksperimentima gde su izložili ispitanike dosadnim zadacima, a zatim ih testirali na kreativno mišljenje, pa su na kraju zaključili da dosada može da podstakne kreativnost, zato što je um željan stimulacije i neumoran. Kao da dosada podstiče kognitivne procese, goneći mozak da pronađe stimulaciju koja mu nedostaje.
