Dosada postaje istraživačko stanje – um nije zadovoljan situacijom u kojoj se nalazi i zato se angažuje da tu situaciju promeni, da pronađe angažman, da se nečim zaokupi. Filozof Kjerkegor navodi dosadu kao preduslov stvaranja – Bog je iz dosade stvorio ljude.
Dobro, i vi možete stvoriti neke ljude iz dosade – predviđanja psihologa su da će za godinu dana biti bebi-bum u svetu, ali nismo mislili na porast nataliteta, nego na stvaralaštvo kao izraz bića, čovekove potrebe da kreira, čini, doprinosi, ostavlja svoj pečat na ovom svetu (osim u vidu DNK-a).
Zato ne treba zamagljivati spore trenutke – a to je ono što uglavnom radimo! Nastojimo da brže-bolje odagnamo svaki momenat “praznog hoda” hvatajući se telefona, kao zavisnici (što već sigurno i jesmo). Manijački skrolujemo, lajkujemo, otvaramo linkove, čitamo i slušamo bilo šta što nam skreće pažnju, bežeći od dosade.
Kad ne ispuštaš telefon, ne zato što si sa nekim u zanimljivoj konverzaciji, koja te angažuje intelektualno i emotivno i povezuje sa drugim ljudskim bićem, nego samo zato što ne znaš šta bi drugo radio, a nećeš ni da razmišljaš o tome šta bi možda mogao da radiš, onda bežiš od sebe i od razmišljanja, verujući da samo “ubijaš dosadu”.
Psiholozi ti, dakle, preporučuju da staneš i prestaneš da bežiš. Da se prepustiš dosadi, umesto da pokušavaš da je razoružaš, ubiješ, ugušiš, zamagliš. Dozvoli dosadi da te preplavi i povuče ka dubinama – tamo leže nistraženi lagumi podsvesnih sadržaja, koji su često zastrašujući, ali su i jednako inspirativni i koji samo čekaju “prazan hod” da uskoče i nateraju te da napišeš pesmu, naslikaš nešto uznemirujućim bojama, shvatiš šta je ono što zaista želiš u životu (a nemaš) i suočiš se sa pravim sobom, sa svojim bićem. Samo hrabro!
Fotografije: unsplash.com
Brankica Milošević
