Parkin nas podseća na osnovno učenje o energiji misli i reči i o kosmičkim zakonitostima razmene te energije – naše oslobađajuće misli trebalo bi da budu afirmativne, jer kosmos ne poznaje i ne uvažava negaciju. A mi treba da budemo svesni da je sve što izjavljujemo i sve što mislimo – narudžbina. Ako smo ophrvani strahom, dobićemo još straha, a možda i baš ono čega se plašimo, zavisi od energije nađe poruke.
Najjednostavnije je zamisliti kosmičku kuhinju kojoj upućujemo svoju narudžbinu – ta kuhinja vri od gužve i od krčkanja narudžbina, okolo jurcaju ludi kuvari, porudžbine primaju nagluvi konobari, a šef kuhinje vitla varjačom bukvalnih tumačenja. I ako vaša narudžbina nije precizna i afirmativno formulisana, oni će je preformulisati da bi je dešifrovali. Dakle, u kosmičkoj kuhinji možete poručiti samo ono što hoćete, a ako vaša narudžbina sadrži ono što nećete, to ćete i dobiti, jer šef kuhinje u poruci “baš me briga” ili “nije me briga” prepoznaje samo “brigu” i stara se da vam je isporuči u odgovarajućim količinama.
