Naravno da ste grešili, i da ćete i dalje grešiti. Verovatno ne onako kao ranije, niti toliko često i verovatno ćete brže shvatati i učiti svoje lekcije, ali greške su put razvoja i sazrevanja. To je iskusvo učenja. A svako uči na svoj način i svojom brzinom. Ljudi su na različitim nivoima svesti i spremnosti da uče. Ljudi ponavljaju obrasce, bez ikakvog uvida i bez pokušaja da se iz toga iščupaju. Ljudi prožive cele živote, savršeno nesvesni – i nesrećni. Ne pitaju se odakle dolaze iskušenja, čemu služe bol i tuga, kaju se zbog svojih grešaka i ne opraštaju ih sebi. Ne preispituju svoju porodičnu priču, a kad bi to činili, pronašli bi karmičke terete koje su pokupili od svojih predaka i roditelja i koje ne moraju da nose – mogu da ih razreše i krenu drugim putem.
Naša svest je ograničena i delimična, čak i kad smo svesni da nismo svesni i da nam je potrebno da se oduhovimo, probudimo. Kada smo prisutni u svom životu, svesni smo svakodnevnog sveta, imamo unutrašnje spoznaje i krećemo se ka svesti kao prirodnom i optimalnom stanju egzstencije. Greške su tada lekcije, koje prepoznajemo i učimo, a um alat kojim se pri tom služimo. Možda će vam trebati decenije da shvatite da su greške prilike, ali neka vas to ne obeshrabruje. Sazrevanje zahteva vreme, a mnogo ljudi oko vas to vreme samo potroši, nikada ga ne upotrebi za rast i razvoj.
Ipak, to nije nepravedno i neskladno. To je proces. Sa stanovišta Unierzuma, sve jedno je da li ćete proces (ili deo procesa) obaviti tokom jednog života, ili ćete dolaziti milion puta na ovo zemaljsko vežbalište, da pokušate ponovo.
To je proces osvešćivanja. Kroz promašaje, poraze, gubitke, kajanja, kroz bol, bes i frustraciju. Kad se zaglavite i napravite grešku, tog istog momenta ste kreirali svoju priliku za iskupljenje. To je šansa da osetite i shvatite svoju grešku, da se suočite sa svojom glupošću, slabošću, površnošću, da postanete svesniji.
