Ljudi su u teškom tripu. Smajlićima pokušavaju da pokažu ili dokažu osećanja, da nekome nešto kažu bez reči, “bockanjima” na društvenim mrežama uspostavljaju kontakte, zahtevima za prijateljstvo pokazuju interesovanje… Da, svim smo podlegli ovom trendu i nema zbog čega da nam bude krivo, jer, eto, sve ide u službu doba koje je digitaliovano, koje je toliko osavremenjeno da nam fizički kontakt i ne treba. Međutim, jedna pojava koja je već neko vreme prisutna ume baš da iznervira, izbaci iz koloseka i da učini da se osećamo tužno, loše, iznervirano, samo ne srećno i zadovoljno. Jesu li i tebe sinovali ovih dana?! Seen kao opcija ne bi trebalo da postoji, jer na različitim nivoima funkcionisanja stvara različite situacije i neprilike.
Ako već nije neko upućen, neodgovoranje na nečija pitanja ukazuje na nekulturu i nevaspitanje, jer je osnovni nivo kulture da onog ko je nešto rekao ispoštujemo slušanjem i nekom povratnom informacijom, ma kakva ona bila. Ali, ne, seen nije povratna informacija, jer dovodi do nepotrebnog razmišljanja i “lupanja glave” koje uopšte nije potrebno. Ova opcija se javlja u svim sferama našeg života, ali evo gde se čini da najviše “zaboli”.
